– nego poziv za suočavanje sa sopstvenim strahovima i odvajanje starih trauma od novih situacija
Kad počnemo da radimo na sebi, počnemo sve više da ugledavamo svoje strahove, i počnemo da reagujemo na sve što nas podseća na naše stare traume, ali i na ljude koji u nama bude osećaj nesigurnosti. Ipak, da li je to uvek znak da nešto nije u redu? Da li je svaki unutrašnji glas intuicija, ili strah koji nam je vezao ruke?
- kakva očekivanja unosimo u nove odnose (terapijski, partnerski, prijateljski)?
- da li smo svesni osnovnog straha sa kojim prilazimo?
- da li znamo kada da “bežimo” a kada da ostanemo i “pustimo” strah, traumu…?
- i kako terapija najbolje služi da zaista upoznamo sebe?
Klijenti dolaze na terapiju sa mešavinom nade i straha. Ako drugi pokušaji rešavanja životnih izazova nisu doneli ništa, klijent vidi terapiju kao slamku spasa. Stvara se doživljaj da ako “ni ovo ne uspe”, ne znaju kuda bi dalje.
U prvim seansama može doći povećanog straha i stida. Treba nekom potpuno nepoznatom ispričati svoje intimne detalje iz života, svoje neuspehe. Svoje tajne. Klijent donosi svoj strah, neretko svoju bespomoćnost, nepovezanost i stid, u srce (terapijskog) odnosa.
U svaki odnos, ulazimo sa istim “prtljagom”, punim nada i strahova. Pa tako je terapijski odnos dobar eksperimentalni prostor za naše nesvesne procese koji nas često sputavaju u kreiranju bliskih odnosa.
Na primer: nekada će terapeut za klijenta predstavljati sigurnost, validaciju ili spas. Naravno ima u tome mnogo same želje ili čežnje osobe da nekome konačno pruži to poverenje, a terapeut se tada čini kao najsigurnija opcija. U drugom trenutku taj isti terapeut može predstavljati pretnju.
I ovo su možda najvažniji trenuci u terapiji – jer sve te projekcije i sva negativna očekivanja mogu da se aktiviraju pri bilo kojoj reakciji terapeuta (pokretu, pogledu, rečenici).
I kada sam u ulozi terapeuta, ja sam takodje živo biće. I zato je ovaj terapijski odnos realno dobar prostor za pojavljivanje svih strahova, posebno kada se uspostavi bliskost – jer tada smo otvoreniji, ranjiviji – a naši mehanizmi odbrane stoje poput vojnika na frontu kao naša jedina i glavna zaštita.
Što smo nesvesniji, to smo uplašeniji, a što smo uplašeniji, mi iz straha impulsivno “pucamo” pri prvom zvuku ili pokretu koji nas zbuni. Tako nepoverenje iz tih starih neosvešćenih strahova ubija svaki odnos u korenu.
Terapijski odnos naravno nije najvažniji odnos na svetu niti je on ovde fokus. On je dobar prikaz svih tih mehanizama “pod lupom” – jer se takve situacije mogu dobro izanalizirati kada se pojave u terapiji i tako možemo doći u susret sa našim bazičnim strahovima koje prenosimo u svaki odnos i zbog kojih možda izbegavamo ulaženje u iste, ili brzo izlazimo iz njih.
Primer: Nekada ću mahinalno da pogledam na sat, jer treba u određeno vreme da popijem lek – ili ću biti na trenutak uznemirena zbog nečega što se desilo neposredno pre seanse; nekada ću reći nešto u funkciji podrške, ali neću znati da je to način koji mog klijenta podseća na neki stari toksični odnos koji aktivira sve te stare strahove. Nekada ću se našaliti, verujući da je to znak da je naš odnos napredovao i da postoji jedna vrsta bliskosti koja to dozvoljava – a neću znati da je ova osoba nekada ranije bila postiđivana upravo “šalama”, podsmehom i provokacijama koje su se podvodile pod “humor”.
Dakle, odnos je živ – i ne može biti predvidljiv i sterilan. Ali to je i dobro. Treba da budemo otvoreni da vidimo strahove (ili srušene nade) koji se pojavljuju, bilo da smo klijenti ili terapeuti. To je upravo srž terapije koja čini da taj odnos nije isti kao sa drugarima ili nesvesnim partnerima sa kojima se vrtimo u krug.
Zato podržavam sve ljude koji idu na svoju terapiju da obrate pažnju kada osete da se aktivira strah u nekom trenutku (bilo kog odnosa, ali posebno terapijskog) – i da tokom svoje terapije pričaju o tome.
Pre nego što “zapucate” na odnos (ili IZ tog nekog odnosa) – zapitajte se da li se u tom trenutku branite od osobe iz prošlosti koja vas je povredila?
Da li je vaše “bežanje” uvek zdrav pokret koji dolazi iz svesnosti (i prepoznavanja “red flagova”), ili je to onaj drugi deo ličnog razvoja, kada više prepoznajemo svoje strahove, ali reagujemo prebrzo i odlazimo u drugi ekstrem (od nesvesnosti i nereagovanja)?
Da li je to bežanje od traume koja vas i dalje drži u čeljustima tako što se sve vreme osećate ugroženo, pa ne dopuštate ni minimalni rizik, ne dajete dovoljno vremena odnosu, ili bilo kakvog kredita osobi koja sedi preko puta vas?
Da li to sve vreme zapravo rade vaši standardni strahovi koje nosite iz nekih starih odnosa? – Čuvajte se da vam ne unište svaki odnos. Radite na tim strahovima.
I da li stalno imate istu (idealističku) nadu da će neko biti konačno idealna osoba koja vam neće aktivirati ni jedan strah? – Ne postoji takva osoba, jer će kad tad nesvesno napraviti pokret koji će u vama izazvati strah i srušiti nadu.
I nije sve crno belo. I nije svaka situacija koja nam se ne svidja “alarm” za bežanje (ili “red-flag”).
Puno vas pozdravljam,
vidimo se uskoro,
Dunja
Webinar/radionica
Zašto biram pogrešne/nedostupne partnere?
- emotivno nedostupne
- fizički odsutne (veze na daljinu)
- hladne, depresivne ili izbegavajuće ličnosti
- zauzete (tajne veze)
- strance
Posle prošlog newslettera sam dobila puno poruka, i izgleda da se mnogo vas pronašlo u “anksioznom” i “plašljivom” tipu ličnosti kada su u pitanju partnerski odnosi.
Anketa na Instagramu je takodje pokazala da vam je tema “nedostupnih partnera” vrlo važna – i zato sam odlučila da o tome govorimo na radionici/webinaru koja je posvećena baš ovoj temi!
- “Plašim se bliskosti, a želim partnera.”
- “Ja mislim da sam spremna za ljubav, ali i dalje srećem pogrešne partnere.”
- “Stalno privlačim zauzete muškarce (žene)!”
- “Plašim se ostavljanja.”
Preuzmite odgovornost.
Osvestite koji su mogući razlozi zašto uvek privlačite partnere po istom šablonu (emocionalno nedostupne, zauzete, koji stalno putuju, ili ne žive u istoj zemlji)
__________________________________
Zoom Webinar/radionica
-
Petak 17. Jun
-
Vreme: 18h do 19:30h
-
+ prateći dnevnik
Cena: 49 €
__________________________________
Instrukcija za uplatu:
Dinarski:
Račun br: 265668031000067597
DUNJA VESIĆ PR ŠABAC
Žike Popovića 109, 15000 Šabac
Republika Srbija
Iz inostranstva:
Uplate putem PayPal-a na adresu:
dunja_vesic@hotmail.com
__________________________________
Kada uplatite, pošaljite svoje podatke (ime, prezime, email na koji želite da
dobijete poziv za Zoom) kao i dokaz uplate na neki od sledeća dva mejla:
