Pre svega, rad na sebi nije uvek kada “kopamo” po sebi, nego i kada prolazimo svesno kroz neka svakodnevna iskustva ili kada probamo nešto sasvim novo. Kada stanemo, kada dopustimo da osetimo neke emocije od kojih bežimo.
Eksperimentisanje sa različitim načinima bivanja u svetu jeste rad na sebi. Svako novo iskustvo će proširiti našu svesnost. Prodrmaće nas. Možda će nas nekad i baciti u vatru.
A znamo da je za rast često potrebno iskustvo koje nas oblikuje i koje preživljavamo. Tokom tog preživljavanja, mi se borimo sa sopstvenim demonima, upoznajemo svoje mehanizme, i sasvim spontano gradimo nove.
Naš osnovni zatak je da znamo u kom pravcu treba da se kreće naš razvoj:
• da li treba da smanjimo svoju impulsivnost, i izbrojimo nekad do 10?
• ili treba da se izlažemo više novim iskustvima i izlazimo iz zone komfora?
• ili nešto treće…
• četvrto….
Dakle, suština je da poznajemo svoje “bagove” – a to ne možemo ako nismo spremni da pogledamo u ono što je manje razvijeno, ili što nam stvara probleme. Moramo biti iskreni prema sebi. I veruje, da ako malo zastanemo, svi ćemo znati svoju osnovnu “rupu” u koju svaki put upadnemo.
To takođe nije moguće ako nismo spremni da čujemo kritiku – bez da se poništimo u potpunosti. Nekada jednostavno moramo pogledati kako neko ponašanje izgleda sa strane, jer tek tada imamo kompletnu sliku.
Kada znamo, gde najčešće grešimo, gde se manifestuju naše “mane”, odnosno gde nas koče naši mehanizmi – onda je važno i da se edukujemo na tu temu.
I tu ne treba žuriti. Važno je dopustiti vreme u kom ćemo konzumirati neke sadržaje, misliti o tome, i prosto variti nove celine i slike koje ugledavamo. Tokom tog vremena će se neprimetno, veoma suptilno javljati kontekst koji će dati smisao našim simptomima. Počećemo bolje da razumevamo ono što nam se događa i što osećamo.
To i dalje ne znači da smo dostigli potrebni nivo svesnosti. To je ipak samo “kognitivna” svesnost. Saznali smo neke stvari koje nam pomažu da razumemo i mapiramo sebe sa svojim nesvesnim obrascima.
Iako to jeste teorija, ne možemo reći da nije povezana sa praksom, jer svaki od nas upravo kreće od iskustva, od praktičnog dela – a to je uglavnom neki problem.
Učeći o tom problemu, čovek može bolje da sagleda sebe, i da sebi odgovore.
Iz tog razloga sam kreirala ove Webinare. Oni su edukativnog karaktera. Ali samo da podsetim, ja ne dajem savete. Oni predstavljaju okvir u kom borave te teme, i slična iskustva. Moj jedini savet je da postavljate pitanja, ali više sebi nego drugima. Umesto što dajete moć osobi koja vas uopšte ne poznaje (ma koliko stručna bila) da vam da paušalne smernice i jednostavne odgovore. Niko vas ne poznaje bolje od vas samih. (Druga stvar je kad ste sa terapeutom koji vas je kroz duži period upoznao, i može sebi da dopusti da dam “doda” nekad neki savet. Ali ni to nije često.)
Ja znam da je to možda nekom naporno, ali ja u savete ne verujem. Jer oni na trenutak daju olakšanje, ali ono što sami shvatite, spoznate neku sliku, pročirite svoj vidik – dolazi sporije ali ostaje za ceo život. To je vaša slika, vaša spoznaja, koju posle možete zauvek da koristite i nadgrađujete je.
Redosled Webinara nije ni malo slučajan. Ako napravimo studiju slučaja, sa jednom osobom koja dolazi sa anksioznošću, i ne zna ništa o njoj, videćemo jasno kako se sloj po sloj skida i kako izviru emocije, duboka nesvesna uverenja… lojalnost porodici, sistemu, ili duboko odsustva samopouzdanja. Odsustvo granica se može naći u pozadini mnogih od ovih simptoma.
Zato moramo imati jasnu nit. Celu sliku kako bismo identifikovali sebe…. A kako to radimo?
Ne toliko kognitivnim procesima (razumevanjem) – koliko svojim “stomakom”.
Na primer, dok ja pričam o nekom fenomenu, iskustvu ili radu sa klijentom, vi možete osetiti da vas je nešto zagolicalo. Da sam rekla nešto što vam je poznato. Što vas je možda uznemirilo, ili vas je podsetilo na konkretnu situaciju koju ste i sami zaboravili. Ili joj niste pridavali značaja….
Za početak čitajte, slušajte (podcaste, emisije), pišite dnevnik ako vam prija. Pratite na koje reklame i filmove ste “osetljivi”. I tu možete dobiti značajne informacije. To vam je svojevrsni eksperiment sa samim sobom. Kao neka projektivna tehinika. Budite malo i sami, mislite o sebi. Zapitajte se gde se zakočeni, i da li postoje neke tajne, polunesvesne želje i fantazije koje ste automatizovani odbacili – jer “nisu realni”?
Idite za njima, pratite ih, samo da vidite gde će vas odvesti. Možda nigde.
A možda do zaboravljenih delova vaše duše. Ili teških trenutaka u žuivotu kada ste jednostavno morali da odustanete – da biste preživeli.
Sve su to teme kroje se vraćaju kroz anksioznost, osetljivost na kritiku, opšte nezadovoljstvo, nisko samopouzdanje, doživljaj nerealizovanosti, praznine.
Psihoterapija je naravno jedan od relevantnih i najtemeljnijih načina da radite na sebi i svojoj svesnosti. Ali želela sam ovde da naglasim da nije to jedini način.
WEBINARI:
S ozbirom na povezanost tema, i na vaše zahteve, produžila sam promo period, da bi svako ko želi da krene sa podizanjem svesnosti, mogao lakše da dobije sve 4 teme.
SUTRA je poslednji dan za kupovinu sva 4 webinara, i to po povlašćenoj ceni (4 po ceni 2).
Iskoristite priliku i vidimo se u petak 19. Avgusta:
TEMA drugog webinara: Kako da ne doživljavamo sve lično?
Čujemo se sledećeg meseca,
(uz neke novine),
Dunja
