Psrihoterapija Dunja Vesic

Priče o svesnosti, procesu promene i kreiranju zdrave unutrašnje podrške.

Zapratite na Spotify

Nedavne epizode podcasta

Dark night of the soulPodcast - Psihoterapija Dunja Vesić

Dark night of the soul

Kome se obraćamo kada izgubimo tloPodcast - Psihoterapija Dunja Vesić

Kome se obraćamo kada izgubimo tlo

Kako dolazi do promene (paradoksalna teorija)Podcast - Psihoterapija Dunja Vesić

Kako dolazi do promene (paradoksalna teorija)

Da li impulsivnost može biti dobra?Podcast - Psihoterapija Dunja Vesić

Da li impulsivnost može biti dobra?

Neizdrž kao poruka prošlostiPodcast - Psihoterapija Dunja Vesić

Neizdrž kao poruka prošlosti

Kada su praktikovanje zahvalnosti i meditacija opterećenje a ne uzemljenje?Podcast - Psihoterapija Dunja Vesić

Kada su praktikovanje zahvalnosti i meditacija opterećenje a ne uzemljenje?

Od zabrinutosti do zainteresovanostiPodcast - Psihoterapija Dunja Vesić

Od zabrinutosti do zainteresovanosti

Kom tipu partnera može odgovarati Vaša nesigurnostPodcast - Psihoterapija Dunja Vesić

Kom tipu partnera može odgovarati Vaša nesigurnost

Šta ako mi se neko prestane javljati?Podcast - Psihoterapija Dunja Vesić

Šta ako mi se neko prestane javljati?

Zašto „igranje igrica“ u odnosu jednostavno ne radi?Podcast - Psihoterapija Dunja Vesić

Zašto „igranje igrica“ u odnosu jednostavno ne radi?

Probijanje ličnih granica pod velom „bliskosti, ljubavi i brige“Podcast - Psihoterapija Dunja Vesić

Probijanje ličnih granica pod velom „bliskosti, ljubavi i brige“

Kraj jedne ere i strah od promenePodcast - Psihoterapija Dunja Vesić

Kraj jedne ere i strah od promene

Zašto se pored narcisa uvek osećamo nedovoljnoPodcast - Psihoterapija Dunja Vesić

Zašto se pored narcisa uvek osećamo nedovoljno

Lekari kažu izbegavajte stres. Kako?Podcast - Psihoterapija Dunja Vesić

Lekari kažu izbegavajte stres. Kako?

Kako zadržati lične granice sa narcisom u odnosu?Podcast - Psihoterapija Dunja Vesić

Kako zadržati lične granice sa narcisom u odnosu?

Šta nedostaje u pričama o narcisima?Podcast - Psihoterapija Dunja Vesić

Šta nedostaje u pričama o narcisima?

Lične krize iz metaperspektivePodcast - Psihoterapija Dunja Vesić

Lične krize iz metaperspektive

Lične krize nisu slabostPodcast - Psihoterapija Dunja Vesić

Lične krize nisu slabost

Šta ako se pokajemPodcast - Psihoterapija Dunja Vesić

Šta ako se pokajem

Kako doneti odluku ako nismo 100% sigurniPodcast - Psihoterapija Dunja Vesić

Kako doneti odluku ako nismo 100% sigurni

SvesnostPodcast - Psihoterapija Dunja Vesić

Svesnost

Vežba: Susret sa nelagodomPodcast - Psihoterapija Dunja Vesić

Vežba: Susret sa nelagodom

Lične granice – temelj zdravih vezaPodcast - Psihoterapija Dunja Vesić

Lične granice – temelj zdravih veza

Kada bol probudi snagu u namaPodcast - Psihoterapija Dunja Vesić

Kada bol probudi snagu u nama

A šta ako ni psihoterapija ne uspe?Podcast - Psihoterapija Dunja Vesić

A šta ako ni psihoterapija ne uspe?

Zašto se ljudi plaše psihoterapije?Podcast - Psihoterapija Dunja Vesić

Zašto se ljudi plaše psihoterapije?

Kažnjavanje ćutanjem “Silent treatment”Podcast - Psihoterapija Dunja Vesić

Kažnjavanje ćutanjem “Silent treatment”

U strahu su velike očiPodcast - Psihoterapija Dunja Vesić

U strahu su velike oči

Vuk dlaku menja, ali ćud nikadaPodcast - Psihoterapija Dunja Vesić

Vuk dlaku menja, ali ćud nikada

Ko visoko leti nisko padaPodcast - Psihoterapija Dunja Vesić

Ko visoko leti nisko pada

Ko zna zašto je to dobro?Podcast - Psihoterapija Dunja Vesić

Ko zna zašto je to dobro?

U se i u svoje kljusePodcast - Psihoterapija Dunja Vesić

U se i u svoje kljuse

Ljudi koji vole sebe su egoistiPodcast - Psihoterapija Dunja Vesić

Ljudi koji vole sebe su egoisti

Kad poštuješ sebe – poštuju te i drugiPodcast - Psihoterapija Dunja Vesić

Kad poštuješ sebe – poštuju te i drugi

Pametniji popuštaPodcast - Psihoterapija Dunja Vesić

Pametniji popušta

Znam da ništa <br> ne znamPodcast - Psihoterapija Dunja Vesić

Znam da ništa
ne znam

Kad porasteš, kašće <br> ti se samoPodcast - Psihoterapija Dunja Vesić

Kad porasteš, kašće
ti se samo

psihoterapija.dunja.vesic

Kada odlažemo stvari, “kupujemo” vreme, moguće je da čekamo da nam se nešto slegne, prenoći, da bismo odreagovali sa boljeg mesta, ili prolongirali odluku.

Možemo naravno protumačiti “kupovinu” vremena i kao plaćanje nekih servisa koji nam štede vreme (što je potpuno ok ako za to vreme možemo više doprineti na nekom drugom polju, u odnosu na ono što plaćamo) - ali sada nije reč o tome.

Danima mi je u glavi ova fraza “kupovine” vremena. Pitam se koje su to situacije kada je u pitanju nesvesno gubljenje vremena?

Da li ovakvo odlaganje stvarno pomaže, ili nas zapravo drži zarobljenima u neplodnoj neizvesnosti, dok gubimo dragoceno vreme?

Naravno “kupovina” vremena može pružiti osećaj sigurnosti i kontrole. Ali moramo da budemo svesni kada produžavanje ovog perioda postaje iluzija sigurnosti i zapravo samo jeftina prodaja sopstvene energije, vremena, prilika, iskustva i rasta?

Znate kako Sartr kaže (izvinjavam se na ponavljanju):
“Mi smo naši izbori”. Kada smo neodlučni, mi ustvari ne možemo da kažemo “ovaj izbor, to sam ja”. U tom slučaju nam stid, strah od greške ili šta god stoji iza - uzima vreme.

Ne treba mnogo govoriti o posledicama takvog življenja. Puno anksioznosti, podsvesna briga o posledicama nečinjenja, stalni pritisak i odsutnost koja utiče na svakodnevne aktivnosti, smanjujući produktivnost, koncentraciju i uopšte kvalitet života.

Što više se trudimo da zadržimo slobodu - sve više je gubimo. Što više smo “attached” za nešto, u pokušaju da kontrolišemo - ta kontrola nam sve više izmiče.

Kao i uvek, mi se stalno krećemo po tom kontinuumu, i ne postoji samo jedno tačno, istinito mesto. Ali moramo biti svesni kada se brod nakrivio i kada smo već počeli da gubimo ravnotežu.

Uzeti vreme zarad nekog jasnijeg i mudrijeg izbora, je zdrav pokret. Ali moramo biti oprezni da se on ne pretvori u gubljenje najvrednijeg resursa koji imamo.

⏳

Na moj post na društvenim mrežama u kom preporučujem film „Sa nama se završava“ javila se jedna dama koja je (poslavši neki link) rekla da se neki ne bi složili sa mnom. „Pa to je odlično“, odgovorih joj.

Uvek je dobro kada neko ostvarenje izaziva puno reakcija. Pomera nas iz ušuškanog mesta naših uverenja. Daje nam nove perspektive, i otvara nova pitanja.

Zato me je posebno zainteresovao ovaj film: želela sam da vidim gde su sporne tačke. Tu gde se podigla prašina je mesto na koje ne zalazimo često, pa eventualno nekom prilikom vidimo šta se sve tu skupilo. Osnovno sredstvo čišćenja ovde jeste svesnost. Kada su mišljenja jako podeljena, postoje polarnosti koje nisu integrisane. Tako izgleda svaki proces rasta, prolazimo kroz ekstreme i sukobe mišljenja, dok ih ne integrišemo. Dok ih ne pomirimo, i ne nađemo onu čuvenu istinu za koju kažu da se nalazi „na pola puta“. U svakom slučaju smo joj bliži onda kada imamo manje ekstrema – od čega smo izgleda još uvek daleko.

Film govori o devojci Lili Blum (Blake Lively), koja se seli u Boston kako bi ostvarila svoj životni san o otvaranju cvećare. Nakon slučajnog susreta sa šarmantnim neurohirurgom, ubrzo ulazi u intenzivnu vezu koja polako počinje da pokazuje elemente nasilja, što podseća na odnos njenih roditelja.

Mogla bih reći da film obiluje nekim naivnim momentima, slučajnostima i bajkovitim koincidencijama. Međutim, ako uzmemo u obzir složenost ove teme, kao prioritet bih odabrala smelost da se ona obradi, i to na način koji će postaviti ključne elemente na platno, i objasniti ih u meri koja nam omogućava da razumemo pozadinu, i pratimo nit koja obuhvata i jednu i drugu stranu u odnosu, tj. kako nas „nesvesni šabloni mogu razbijati dok mi ne razbijemo njih“, kako i piše u opisu ovog dela.

Uvek sam govorila o tome da se tema nasilja ne može obrađivati jednostrano: tako što ćemo iz straha forsirati samo onu tamnu stranu kako bismo osvestili osobu koja je sa nasilnikom – da ode.

Moj novi tekst za @velikeprice - Ceo tekst pročitajte na njihovom sajtu, a imate link i kod mene na storiju!

Nova epizoda na Spotify platformi i na mom sajtu:

Nova epizoda na Spotify platformi i na mom sajtu: link u opisu profila 🫶

I pored “cheesy” i nekih (zanemarljivo) naivni

I pored “cheesy” i nekih (zanemarljivo) naivnih momenata, film odlično prikazuje višeslojnu dinamiku nesvesnih šablona koji se prenose, kako rade neprorađene traume i zašto je teško “otići”.

Kada govorimo o nasilju, stvari se neretko prikazuju kroz neku crno - belu šemu koja prosto ne radi. U teoriji, naravno da ćemo se lako složiti da stvari jesu jasne i da nasilju NEMA MESTA ni u jednom zdravom odnosu. Ali praksa donosi različite boje u odnos - i osoba nije uvek loša. Tu ima lepih, toplih, nežnih trenutaka. Neretko i vrlo intenzivnih emocija koje podižu dopamin i poput droge drže osobu sa druge strane. I onda “jedan šamar”, naspram svega toga, nažalost, neće biti dovoljan. Ako želimo da promenimo stvari, moramo da budemo realni - ma koliko bismo voleli da je drugačije.

Moramo RAZUMETI sklop osobe koja je nasilna. NE DA BISMO OSTALI duže - nego da bismo shvatili zašto treba da odemo. Dubina patnje u pozadini i neretko oštećena struktura u bazi (na kojoj se ne radi) - ne daje dobre prognoze. A suze nasilnika, uz poruku da se više neće ponoviti često dolaze iz kajanja - ali taj deo nije povezan sa “padom mraka na oči” kada im se promeni pogled, kada izgube kontrolu. To je problem. Kada mole i plaču, oni tad govore iz slabosti i zato im se često poveruje - ali stvar je u tome da iako možda i sami žele da je to istina, retko su spremni da prihvate sve što nosi put izlečenja. Ako su spremni, to je divna vest. Ali to je njihov put, neka krenu sami.

Potenciranjem samo loše strane i negiranjem svetlih tačaka (naravno iz straha) paradoksalno, šaljemo suprotnu poruku: da ne razumemo osobu koja je ostala. NE treba da razumemo nasilje. Nego sukob u njenoj duši. Strah. Konfuziju i tugu. Kada ova osoba oseti razumevanje, oseti da NIJE SAMA - lakše će da ode. Film lepo objašnjava i kako nasilna potreba da otrgnemo nekog - ne radi.

Iako sam morala da odem u bioskop (prvi put posle Hari Potera u šestom razredu) vredelo je. I iako je na nekih način predstavljen “lagano” sa puno lepih trenutaka, strasti, cveća i proleća, mislim da je to najmaestralniji deo filma - koji pokazuje sav paradoks, i mogućnost relativizacije: jer nasilje nije uvek u prvom planu. Posebno u početku..