Znate da često pišem o tome da nije sebično voleti sebe. Sebičnije je sigurno “uslovno” voleti, gde se zaobilaznim putem dobija “naknada” za ljubav koju smo dali drugome. Onda počnemo da zameramo svašta, pucamo na sitnicama i postajemo pasivno agresivni. Povređeni smo i ljuti – a ljudima oko nas nije jasno zašto.
Čitajući knjigu “Zora” (Ničeove misli o moralnim predrasudama), naišla sam na citat koji mi je privukao pažnju i inspirisao me da napišem tekst, kao podsetnik za to koliko je važno da volimo sebe kao i da dozvolimo drugima isto (bez automatskog lepljenja etikete sebičnosti):
“Ko mrzi samog sebe, od njega treba da strepimo, jer ćemo biti žrtve njegove kivnosti i osvete.
Gledajmo dakle, kako da ga navedemo da samog sebe voli”.
U knjizi “Tako je govorio Zaratustra” Niče još kaže: “Vaša ljubav prema drugome je samo vaša loša ljubav prema samom sebi”. On smatra da prvo treba da istinski zavolimo sebe, da “ljubimo najudaljenijeg” (a to smo mi sami sebi) – da bismo bili sposobni da istinski volimo i drugoga (“ljubimo bližnjega”) – bez uslovne ljubavi, očekivanja i manipulacije.
Ako nas neko voli – da bi dobio ljubav za sebe kao nagradu, onda je to uslovljena ljubav, i ubrzo će nas odbaciti čim ne dobije pažnju koju očekuje. Onda zaključujemo da je takva ljubav poput ugovora, ili kako je Vladeta Jerotić govorio mito i korupcija: “Ja tebi – ti meni”.
Ovaj predivan Ničeov citat nas još jednom podseća da nas ne može istinski voleti onaj koji sebe ne voli:
- Zato što će mu uvek nešto smetati (dok koren nezadovoljstva dolazi od njegovog odnosa prema samom sebi);
- Zato što će njegovo/njeno zadovoljstvo dolaziti od starih rana (ili kompleksa)
- Zato što će mnoge reakcije biti neka nesvesna projekcija njegovih patnji (a vi ćete se stalno pitati šta ste pogrešno uradili i preuzimati krivicu)
Kada neko ima potrebu da burno reaguje, kritikuje i osuđuje, možemo pretpostaviti da se ta osoba bori sa sobom i nekim aspektima svog bića koje ne može da prihvati.
Ako ima “neizdrž” pa impulsivno reaguje, osuđuje neke vaše izbore i indirektno traži od vas da budete neko drugi – zapitajte se, može li ta osoba samu sebe da prihvati, ili je rob sopstvenih okova kojih ne može da se oslobodi, pa je provocira vaša sloboda da budete to što jeste?
Ako ne može da prihvati neke vaše greške i lutanja tokom razvoja – može li sebi oprostiti svoju nesavršenost?
Ako se pored te osobe osećate kao da nikada niste dovoljni – biće verovatno da ta osoba sama sebi nije dovoljna (ili je uvek dobijala takvu reakciju od njoj bliskih ljudi).
Suočavaćemo se sa kritikama i osudama uvek kada:
- Nismo pružili dovoljno pažnje nekome kome fali ista, ko se oseća bezvredno i zavisi od spoljašnje podrške;
- Kada uradimo nešto što nije u skladu sa potrebama te osobe;
- Kada smo sebi prioritet (dok s druge strane ta osoba nije naučena da je u redu da voli sebe);
- Kada napravimo izbor koji provoira unutrašnje konflikte druge osobe;
- Kada dajemo sebi slobodu da eksperimentišemo i rizikujemo u životu;
- Kada grešimo tokom svog razvojnog puta…
A takve greške tokom ličnog rasta su normalne i neizbežne.
Prava ljubav je razumevanje i podrška za iste… razgovor o tome – a ne kritika.
Ipak, to može pružiti samo osoba koja ima pre svega razumevanje za sebe, koja dobro poznaje svoje boli, zna kako je teško kada si u patnji i ne beži od sopstvenih.
Svaka ostrašćena reakcija (osuda) – nije ništa drugo do unutrašnji nemir osobe koja je ispoljava.
Budite u miru sa sobom pre svega. Naučite da volite sebe i osvestite prepreke ljubavi prema sebi.
Da li ste naučeni da nije u redu da sebe stavite na prvo mesto?
- Da li smatrate da je to narcisoidno?
- Da li se stidite sebe?
- Ili duboko u sebi verujete da ne zaslužujete ljubav?
Ne zaboravite da podržite i druge da brinu o sebi pre svega, i ne shvatajte to lično. Ne kritikujte i ne etiketirajte.
Što je neka osoba bolja prema sebi, što više ima ljubavi prema sopstvenim “demonima”, imaće više razumevanja i ljubavi i za vas.
- Što više svesnosti o sebi – slabija potreba za na(d)metanjem.
- Što više prihvatanja (sebe) – manje projekcija (na druge).
- Što više ljubavi prema sebi – manje očekivanja od drugih, veća lična sloboda, i iskreniji odnosi.
PS. Kada govorimo o ljubavi prema sebi, i Ničeovom pristupu, možete dodatno pročitati na ovu temu na sledećem linku: Ko je čovekov bližnji prema Ničeu?
