“Vaša ljubav prema bližnjima je vaša loša ljubav prema sebi samima. Vi bežite ka bližnjem od sebe samih i želeli biste da od toga načinite vrlinu: ali ja prozirem vašu “nesebičnost”.
Ideja vodilja Ničeove etike sadržana je u dijametralno-izokrenutom biblijskom motivu: “Ljubi bližnjega svoga kao samog sebe”. Zato njegov junak Zaratustra kaže:
“Uzvišenija od ljubavi prema bližnjima jeste ljubav prema najdaljem i budućem; vi ne izdržavate sami sa sobom i ne volite se dovoljno: pa želite da bližnjeg navedete na ljubav i da se pozlatite njegovom zabludom. Hteo bih da ne možete izdržati ni sa kojim bližnjima i njihovim susedima; onda biste morali sami iz sebe da stvorite svog prijatelja i njegovo prebujno srce. Vi pozivate svedoka kad želite da lepo govorite o sebi; a kad ste ga zaveli da lepo misli o vama, vi i sami o sebi lepo mislite. Jedan ide bližnjem zato što traži sebe, a drugi zato što bi sebe hteo da izgubi. Vaša loša ljubav prema sebi samima stvara od vaše usamljenosti tamnicu”.
Zaratustra sopštava ljudima kako bi se približili natčoveštvu: “Ja vam ne velim da ljubite bližnjeg. Pre da vam savetujem da bežite od bližnjeg, i da ljubite najudaljenijeg! Jer ljubav prema bližnjem nije ništa drugo do rđava ljubav prema sebi samom. Ljubav prema najudaljenijem kaže: ne štedi bližnjeg svog! Čovek je nešto što treba prevladati!
On kaže da svaki “odlazak” i “približavanje” ka bližnjem potvrđuje čovekovu potrebu da trazi sebe u, i kod, bližnjeg – van sebe samog. Dakle ko nema samoga sebe, ko sam sebi nije dovoljan, ko sam sebe ne voli, on tu ljubav pokušava da kompenzuje u ljubavi prema bližnjem, tako što se u njoj gubi kao subjekt.
Danas se smatra da je sebično ugađati sebi, i voleti sebe. Međutim, ako zagrebemo malo dublje shvatićemo da su svi postupci naizgled prema drugima, usmereni ka nama samima. Ono što volimo kod drugih je prijatan osećaj koji stvaraju. Naš osnovni motiv da volimo druge i ugađamo im, jeste da obezbedimo sebi – pripadanje, povratnu informaciju u vidu pažnje i ljubavi, pohvalu, i doživljaj da naše postojanje ima smisla, tj. da vredimo. Pa, možemo li sami sebi pružiti to, a onda voleti druge slobodno, neopterećeno zbog njih samih, bez potrebe da kroz njih, sebi damo ljubav?
Ne možemo voleti druge istinski, ako ne volimo prvo sebe. Takva ljubav je lažna, jer ima funkciju da nam vrati ljubav koju ne umemo sebi dati. Zato Niče kaže „prozirem vašu nesebičnost“.
Zbog toga, umesto ljubavi prema bližnjem u kojoj se potire čovekovo samodelatno Ja u beg od samog sebe, filozof poziva na ljubav i približavanje ka najudaljenijem od takvog bližnjeg, a to jedino može da bude – sam taj čovek.
