Da li je moguće sputati svoje emocije? Kontrolisati ih? I koje su posledice?
Ko je naš gospodar, a ko sluga između UMA (racija) i TELA (emocija)
Da li je jače ono što ZNAM ili ono što OSEĆAM?
- Razmislite, koliko puta ste ZNALI da partner sa kojim ste, nije za vas, a ipak ostajali s njim?
- Ako ZNAMO da su čips, slatkiši i slične grickalice loše za naše zdravlje i fizički izgled, zašto jedemo?
- Ma koliko napravimo ODLUKA I PLANOVA za sutra, ako dobijemo grip, ostaćemo u krevetu.
- Ako ZNAMO da nema realnih razloga za brigu i paniku, zašto smo anksiozni, OSEĆAMO da nam srce lupa i telo drhti u tom trenutku?
- Telo proizvodi bol pri pomisli da ostavimo partnera i pored svih racionalnih razloga. Ova ljubavna patnja poznata je većini nas. “Srce kaže jedno, razum drugo”. Da je tako lako doneti racionalnu odluku, te boli ne bi bilo.
- Telo nam šalje potrebu za nezdravom, jakom hranom, iako razum kaže “od danas više ne jedem brzu hranu”. Zašto? Zato što nas telo, naši nagoni vodi ka frižideru, ne um. Naše telo nam šalje potrebu i navodi na to da radimo nešto što nije u skladu prethodno donetim odlukama.
- Kada se osećamo fizički slabi i imamo bolove, mi nismo sposobni da ispratimo ni jedan plan i obavezu, i pored toga što znamo šta time propuštamo i koliko je važno da baš taj dan završimo sve isplanirano – i tako umesto na važnom sastanku, ili ispitu, mi “završimo” na infuziji. Telo je opet odnelo pobedu nad razumom.
Ako na nivou SVESTI (razuma) nešto znamo, zašto nam nagoni, emocije i telesno, NESVESNO šalju druge poruke?
Pripadanje ili nesvesna lojalnost porodičnom sistemu – Često smo nesvesno vođeni nekim šablonima ponašanja koje smo usvojili od porodičnog i kulturološkog sistema. Neka ponašanja predstavljaju lojalnost nama bliskim ljudima, i na taj način obezbeđujemo PRIPADANJE nekom sistemu. Tim principima, deca alkoholičara često preuzimaju njihov sistem “bežanja od realnosti”, ljudi nesvesno ulaze u iste odnose u kojima su bili njihovi roditelji, pitajući se šta su videli u tom partneru, ili nastavljaju profesije svojih roditelja, da bi nakon nekog vremena shvatili da to uopšte nije ono što oni žele.
Emocionalno uslovljavanje – Ako smo u trenucima kada smo uznemireni dobijali da jedemo čokoladu ili kolač, naravno da će naša prva pomoć u teškim momentima biti ponovo neki slatkiš. Naše telo je zapamtilo taj osećaj spuštanja tenzije, i čokoladu povezalo sa lepim i umirujućim osećanjima. To nije ništa čudno, samo je važno da osvestimo zašto danas nesvesno posežemo za slatkišima i da pronađemo adekvatnu zamenu koja će moći da nas umiri u takvim momentima.
Važno je da što pre shvatimo, da ekspanzija raznih bolesti, psihičkih kao i fizičkih nastaju upravo kao posledica ignorisanja i zanemarivanja onoga što se dešava u nama već duži period – naše (neprihvatljive) emocije, unutrašnji konflikti, strahovi, nemir, ili dugo potiskivana tuga.
Telo nam šalje uvek neke važne informacije o nama. Mi bežimo od neprijatnih emocija i suočavanja, i onda kada mislimo da smo uspeli – a ustvari već predaleko otišli od sebe, dolaze fizičke tegobe, koje nas napokon dobro “protresu” i zaustave.
