Samopouzdanje – dolazi kada odustanemo od IDEALNE slike o sebi

Samopouzdanje - dolazi kada odustanemo od IDEALNE slike o sebi

Samopouzdanje – dolazi kada odustanemo od IDEALNE slike o sebi

Zašto osećamo nesigurnost?

Odsustvo samopouzdanja dolazi od negativne slike koju imamo o sebi, a koja se neretko “leči” pokušajima da se dosegne idealna slika. Ovo je, razume se, pogrešan put jer vodi drugom ekstremu koji ne može biti održiv: nismo bezvredni zbog neke greške, neuspeha ili mane – niti možemo biti idealni, ma koliko se trudili.
Ovo negativno uverenje (slika) o sebi se na različite naćine manifestuje u svakodnevnom životu.

Nekada će to biti vidljivo, kroz stidljivost, nesigurnost, i povlačenje od rizičnih (izlažućih) situacija koje mogu dovesti do novih neuspeha, i potvrde da nisu vredni.
Ali nekada će nas simptomi poput anksioznosti, ili možda perfekcionizma, radoholizma i narcizma zavesti, pa nećemo prepoznati da iza ovih simptoma, koji karakterišu uglavnom “uspešne”, “samopouzdane” ljude – stoje odbrane od doživljaja niže vrednosti i pokušaji da se spoljnim sadržajima ili izgledom nadoknadi unutrašnji “nedostatak”.

Put samopouzdanja: Od Idealne do Realne slike o sebi

Ljudi neretko dođu na terapiju sa pitanjem “Kako da podignem samopouzdanje” – ali tu nema čarobne reči. To je put.

Za ove ljude, je nekada iznenađenje kada otkriju da “idealno JA” postoji samo kao koncept, ali ne i kao stvarnost. Zapravo oni nisu često svesni da teže tom savršenstvu; niti da je reč o takvoj težnji. Jedino što oni žele jeste da se udalje od malignih delova sopstvene ličnosti zbog kojih su nekada bili nipodaštavani ili odbačeni od drugih. Oni žele da izbrišu svaki trag svojih slabosti. Na tom putu udaljavanja od potencijalnih opasnosti (otkrivanje njihovih neadekvatnosti) oni se skrivaju iz različitih “lica stida” – a jedno od njih jeste težnja ka savršenstvu ili bežanje od svake greške ili situacije koja će probuditi neadekvatnost.

Nažalost, ovo je siguran put ka neuspehu, jer svako ljudsko biće ima svoje ranjivosti i slabosti. Ima mane, greši, nešto zna, a nešto ne zna, nekada zaluta i traži se. To je sve deo procesa koji se kreće, i našeg realnog identiteta koje je sačinjeno od “pluseva i minuseva”.
Celokupna ličnost ne može biti osuđena na patnju zbog manjih prekršaja i samopoštovanje se ne gubi u potpunosti zbog specifične lične slabosti.

Kako da radim na podizanju samopouzdanja?

 

1. Otkrij uzrok svoje nesigurnosti

Ko je uticao na naše samopouzdanje? – Gde smo naučili da nismo doboljno vredni (i da uvek može bolje)? Da li danas vidimo sebe očima drugih?
Slika o nama se gradi u najranijem periodu, u odnosu sa drugima. U literaturi ih često zovu “postiđivači”. To nisu neki zli ljudi koji su želeli da se osećamo loše. To su bili verovatno naši roditelji ili drugi bliski ljudi koji pokušali da nam prenesu svoja znanja, ili ugrade pravila u koja veruju. Oni nisu neki “negativci”, nego prosto ljudi koji greše. Kada odrastemo, možemo videti šta nam je od toga korisno a šta ne. Ne moramo biti slepo lojalni.
Za neke od njih smo bili PREosetljivi, PREozbiljni ili PREslobodni.
Ovakve etikete podrazumevaju usađene kriterijume u odnosu na koje se definišemo danas. To su ljudi (odnosi) u kojima učimo šta je prihvatljivo, adekvatno – šta ne. Odrastanje znači oslobađanje od ovih okvira i okova.
Sloboda dolazi kada raskinemo pakt sa svojim originalnim postiđivačem (njegovim potrebama i očekivanjima), kada pristanemo na to da će ga neki naši izbori razočarati – i kada pripitomimo njegovog naslednika: kritičara u sebi. Tada ćemo vratiti sebi moć odrasle osobe, lakše postavljati granice i živeti autentičan život.

2. Razbij MITOVE i iluzije o “samopouzdanim” osobama

Kažu da “Samopouzdana” osoba:

  • nikada ne sumnja u sebe u svoju vrednost
  • uvek razmišlja pozitivno
  • uvek zna šta želi i bori se za to
  • nije na “niskim” vibracijama

Ovo je opet tendencija ka idealizaciji koja NE POSTOJI.
Sve dok ne možemo da pristanemo na Realnu sliku, mi smo u zamkama nesigurnosti, jer mane i greške vrebaju iza svakog ćoška.
Moramo biti svesni, da svi mi, nekada imamo strahove, loše faze i čuvene “negativne misli”. Svi mi nekada sumnjamo u sebe, i to se dešava i emocionalno stabilnim ljudima, koji prolaze kroz razlilite životne krize. Osoba koja nikada ne sumnja u sebe i ne želi da se zamisli nad svojim doživljajima i postupcima, je egocentrična osoba sa narcističnim tendencijama – a ne idealna, stabilna i zdrava osoba.
Naravno da će samopouzdanije osobe češće stati iza sebe i neke stvari u životu lakše postići, ali i ove osobe imaju teške dane, i faze u životu. Ovo naglašavam, zbog toga što ljudi na terapiju često dolaze potpuno demotivisani i poraženi, zbog toga što svaku grešku ili jedan manji neuspeh tumače kao potvrdu svoje bezvrednosti.

  • MOŽEŠ biti samopouzdana osoba, i kada imaš loše dane i povremene sumnje. Čak je zdravo da se nekada preispitaš – samo ne da te sumnja parališe.
  • MOŽEŠ biti vredna osoba i pored neuspeha. Jer tvoje greške ne čine celo tvoje biće. One su put razvoja.
  • Zapravo, poštovanje sebe podrazumeva razumevanje i ljubav prema svim životnim fazama i emocijama koje ih prate. A život stalno donosi izazove.

Samopouzdanje

3. Pristani na nesavršenost: Uvedi u svoj rečnik “Dovoljno dobro”

Kada ne moramo da budemo savršeni, onda naše mane ili greške neće biti pretnja po čitavo naše biće. Nećemo se skrivati i bežati od drugih “savršenih” ljudi i njihovih očekivanja.
Odrasla osoba koja ima samopouzdanje danas neće doživeti neuspeh kao kolaps čitavog bića – ali neće biti ni ravnodušna. Neće ostati dugo na tom mestu nego će se setiti ostalih pozitivnih aspekata (“pluseva”) svog bića ili iskustava gde smo bili prihvaćeni (a sigurna sam da svako od nas može da pronađe bar jednu vrednost koje ima kao ljudsko biće). Momenat u kom ne poništavate sve što jeste zbog jedne greške ili neuspeha – jeste znak da se porasli.

Zdravi delovi bića jesu kada se nakon “udaraca” neuspeha, kritikovanja ili odbacivanja setimo da nismo baš toliko bezvredni. Naše osobine, neka pozitivna iskustva (koja često zaboravimo) pa i trud koji ulažemo da budemo bolji – čine ravnotežu na slici koju imamo o sebi.
To je slika “realnog JA”: ljudskog bića, sa greškama, manama, neuspesima, ali isto tako sa vrednostima, ranjivošću, nežnošću bića koje se bori najbolje što zna u nesavršenom svetu, nesavršenih pojedinaca.

4. Radi na identitetu uspešne osobe

Pravi male (dostižne) ciljeve
Potrudi se da odabereš jednu stvar u kojoj ćeš održati kontinuitet tokom 7 dana. Onda povećavaj na 15 pa na 30. Mini ciljevi podržavaju naš doživljaj da smo vredni i da možemo da dovršimo započeto. Ne pretrpavaj se preambicioznim ciljevima.

Počni da ceniš svaki svoj trud
Čak i kada je u pitanju čitanje tekstova i gledanje videa na temu kako da budete bolji za sebe i druge. Godine traganja za odgovorima, posebno u odsustvu bilo kakve podrške (ili čak posmevanja vašim problemima) jeste ono što vas čini vrednim ljudskim bićem, koje se bori i čija lepota se ogleda upravo u njegovoj ranjivosti i želji da raste i bude bolji.

Poredi se sa sobom od juče – ne sa drugima
Niko od nas nema isti “start” i zato treba da gledaš u mesto odakle ti dolaziš, iskustva koja su te isklesala i mogućnosti koje imaš. I nemoj da te zavara situacija u kojoj naizgled ništa ne fali. Možda imaš sve, osim podrške.

5. Traži podržavajuće okruženje

Ukoliko vidiš da neko ne ume (ili neće) da te razume ili podrži u nekim tvojim poduhvatima, potraži nekog ko će to moći. I ne sumnjaj u svoje potrebe ili ideje, sigurno postoji neko ko će naći i nežan način da uputi kritiku i da te podstakne na razvoj.

6. Osvesti ko je uticao na tvoje samopouzdanje i ko danas “okida” tvoj doživljaj neadekvatnosti

Vrati se na deo gde sam pisala o uzroku nesigurnosti: Morala je postojati osoba koja je uticala na tvoje samopoštovanje (ili više njih). Danas te ljude srećeš u nekim drugim ljudima, tj. postoje ponašanja koja u tebi okidaju sram i spuštaju samopouzdanje. Kada osvestiš koje su to osobe ili situacije, lakše ćeš odvojiti rane situacije od ovih koje živiš danas kao odrasla osoba, koja ima moć u svojim rukama.

7. Budi sebi negujući roditelj

Na kraju, moramo da shvatimo da svi projektuju svoje priče i njihovim očekivanjima možda “leče” neke svoje rane. Mnogi ljudi moraju da “spuste” druge da bi se osećali vrednijima. Stoga, nemoj da zavisiš od potvrde drugih ljudi. Radi na tome da sam izgradiš novi sistem vrednosti prema kom ćeš moći drugačije da vidiš svoje biće. Ne očima drugih, nego svojim sopstvenim očima, kroz prizmu svog dosadašnjeg znanja i iskustva. Danas, kao odrasla osoba imaš dužnost da brineš o detetu u sebi.

Kratak podsetnik:

  • Samopouzdanje dolazi kada preuzmete moć i dajete sebi pohvale i potvrde.
  • Onda kada dopustite sebi da ne budete savršeni.
  • Kada vratite sebi moć da ne zavisite od drugih.
  • Samopouzdana osoba je u redu sa činjenicom da greši.
  • Samopouzdana osoba nije uvek na nivou zadatka, ali se ne oseća manje vredno zbog toga.
  • Samopozudana osoba voli sebe i brine o sebi, ali ne prekoreva se kada ima krize, kada joj se ne vežba, kada ima “lenje” dane, oseća se tužno i ranjivo. Svi nekada imamo negativne misli, i to nas ne čini nesigurnim osobama u celosti.
  • Samopouzdana osoba dozvoljava sebi i dobre i loše dane, i ne dokazuje se nikome sa rečenicama “ja to mogu!” “Vidi me kako sam dobra/dobar!”
  • Izgradnja samopouzdanja je put: a prvi korak je prihvatanje.

 



    0
    Dodati proizvodi
    Korpa je trenutno praznaNazad na shop