“Moraš biti jak”

Moras biti jak

“Moraš biti jak”

Šta je prava definicija snage?

Da potiskujem emocije, ili da dozvolim da budem ljudsko biće – i kada boli?

Mnogi imaju svoju definiciju “snage” i to je potpuno u redu. Moj fokus je ovde pre svega na tome da razumemo negativne posledice naučenog imperativa “budi jak” zbog kog sputavamo, ukalupljujemo svoje biće – i primoravamo ga na trpljenje. A svako trpljenje, ima svoje posledice.

Često nismo svesni da je naša anksioznost upravo podstaknuta rečenicama kao što su:

“Moraš sada biti jak/a.”

“Ajde, ajde možeš ti to!”

“Nećeš valjda sad plakati kao neka pi*ka?”

“Ne smeš tako negativno razmišljati ako hoćeš da prevazidješ ovo.”

“Kad je najgore treba da budeš najjači.”

“Samo pozitivno!”

Nekada jednostavno NE MOŽE pozitivno.

 

Nekada nam treba da na glas kažemo kako nam je teško, da se isplačemo i pustimo dušu da pati.

Nekada se sve sruši na nas i ne možemo videti ni tračak svetlosti.
Nekada je preteško – i dodatni teret predstavlja čak i traženje rešenja.
Nekada nemamo ni snage ni volje za tako nešto, i treba nam samo da zastanemo,
odustanemo na trenutak od sledećeg pokušaja i pustimo suze.

Nekada je jednostavno mrak, i nama je vidljivost smanjena – vidimo koliko nam farovi dozvole, i moramo sačekati jutro…

Budite nežni i strpljivi za svoje i patnje svojih bližnjih.

Nemojte forsirati nekog da vozi po mraku ako se plaši. Možda bi brže stigli da ne prave veliku pauzu u čekanju dana – ali možda će je potrebno još iskustva po danu da bi poverovali noći. Dozvolite svakome da ide tempom koji mu je potreban, a ako želite da mu pomognete, budite mu društvo tako što ćete ići zajedno, njegovim tempom, a ne tako što ćete nametati svoj.

Dozvolite da je nekada jednostavno teško, da ide sporo, da postoji strah.

Moraš biti jak

Ne ulećite u pomaganje i savetovanje jer ne možete da izdržite frustraciju kada je nekome teško.
Zapitajte se da li vas nešto plaši u slabosti koju vidite kod osobe preko puta vas?
Samo nemojte negirati patnju ili “požurivati” da patnja prođe – iz svog straha od iste.

Nije snaga potiskivanje i bežanje (od sebe i emocija kojih se plašimo bez obzira da li ih “namirišemo” kod sebe ili kod drugih koji prolaze kroz njih).

Ako želite da budete podrška pitajte:

Šta bi ti prijalo sada?

Ne bih da te obasipam nekim savetima, jer mi nismo isti – ali želim da ti pružim podršku, šta bi ti prijalo sada?

Pričaj mi, šta se dešava, u kakvim si mislima?

Možda ne mogu da ti pomognem, ali sigurno će i tebi biti lakše da zajedno malo “protresemo” taj haos?

Možemo samo i da ćutimo, da znaš da je meni to ok,

ali biću tu ako poželiš nešto da kažeš…

A vi dragi ljudi koji prolazite kroz neku krizu – kažite šta vam treba:

Iskreno, ne znam ni sam/a, ali u čudnom sam raspoloženju ovih dana.

Možda bi mi prijalo da malo pričamo o tome, ali da znaš da možda neću ni znati da ti objasnim…..

Ne prijaju mi saveti, ni neki brzi zaključci, to je više neko razmišljanje za koje mi je potrebno vreme i neko s kim ću malo da pričam o svemu

Teško mi je, i iskreno samo mi treba da me slušaš, ako hoćeš da mi pomogneš, čak u ovom haosu ne bih mogla da podnesem tuđa mišljenja… kakva god bila… Tako da mi je tvoje prisustvo dovoljno.

Znam šta treba da uradim, ali trenutno ne mogu. Potrebno mi je samo da me razumeš i da mogu to da ti kažem bez osudjivanja….

Tužan/na sam. Ne znam zašto. Nešto me je sve stiglo… jesi se nekada osećao/la tako?

(Osoba koja želi zaista da pomogne, ne treba da odbacuje i beži od ovih tema, nego da se poveže sa osobom koja pita, sa istog tog mesta na kom je nekada verovatno i sam bio/la. Ukoliko prebaci situaciju na šalu ili iz svog stida kaže da “treba samo dići glavu gore i ne misliti o tim temama” – samo će učestvovati u tome da se osoba koja je u patnji i traži kontakt i podršku, dodatno zatvori – produbi patnju.)

Snaga je dozvoliti emocije.

Biti spreman da te drugi vidi nesavršenog.

Biti slab i ranjiv.

Snaga je pustiti suze.

I verovati da ćeš sutra opet biti nasmejan.

Ali ne zadržavati suze i ne stideti se svojih osećanja.

Snaga je kada dopustiš drugome da bude slab pred tobom bez “budi jak” ukalupljivanja.

Snaga je kada dopustiš drugome da bude slab pred tobom – a ti mu priznaš da nemaš rešenje. Da si i ti samo nesavršeno biće koje se često zaglavi u svojim procesima i da razumeš bez požurivanja ka promeni.

Snaga je kad ne bežiš od sebe, pred sobom,

kada znaš da je život i težak i lep, i ne pokušavaš da ga obojiš u ružičasto.

Snaga je kada osetiš bol, priznaš je i (umesto potiskivanja) razmisliš o tome koja je njena funkcija sada u tvom životu, šta treba da naučiš?

Snaga je kada s ljubavlju i razumevanjem gledaš sebe dok prolaziš kroz svaku fazu svog razvoja.

Snaga je kada život posmatraš kao realnu vrtešku dobrih i loših ciklusa

– i dopustiš sebi da kada je loše plačeš, znajući da imaš pravo na trenutak slabosti.

Znajući da NISI NEZAHVALAN zbog toga što i pored dobrih stvari u životu ti ne možeš (u trenutku mraka) ništa od toga da vidiš.

Imaš pravo da kažeš: “umoran/na sam!”
i “stvarno više ne mogu…”.

Imaš pravo da priznaš sebi slabost – i ostaneš jak.

(jer biti jak – znači ne bežati od sebe i negovati ljubav prema svakom aspektu svog bića!)