Opsesivne misli su deo OKP-a (Opsesivno-kompulzivni poremećaj). Iako opsesivne misli predstavljaju celinu ovog poremećaja zajedno sa prinudnim radnjama, ja ću ih predstaviti odvojeno, kako bih naglasila njihovu osnovnu razliku, s obzirom da je kod osoba koje pate od ovog poremećaja uglavnom dominantniji jedan od ovih delova (iako su u osnovi veoma povezani).
Kod opsesivnih misli, čovek na jedan disfunkcionalan i često bolan način, brine o sebi.
Prekomerna kontrola koju ta osoba upražnjava u skladu je sa prekomernim nedostatkom nege od strane roditeljskih figura.
Ova osoba nije naučila intimnu spontanu kontrolu, tako da na svaki mogući način pokušava opsesivnim mislima da drži pod kontrolom emocije koje smatra neželjenim, neprihvatljivim, pa i opasnim.
Strah koji je bio nepodržan, neobuhvaćen kod deteta, kod odraslog čoveka postaje Teror – obaveštavajući telo kada pokret preti da se oseti, doživi i vodi ka akciji (kada postoji mogućnost da osetimo neprihvatljive emocije i nagone).
To izgleda kao da dete jeste dobilo prvu podršku za doživljavanje iskustva, ali je podrška izostala onda kada je trebalo da se prepusti emocijama.I sada telo deteta oseća energiju, ali nema poverenja, ne veruje joj i očajnički pokušava da je drži pod kontrolom.
Neodlučnost – karakteristika opsesivnih misli
Opsesivne misli (iako postoji puno varijanti), nose neodlučnost koja čini vidljivim unutrašnju dramu osobe. Ta neodlučnost se najčešće može prepoznati u sledećim temama:
1.Sigurnost/nesigurnost (“Ugasio sam ringlu/nisam ugasio ringlu”, “Zatvorio sam vrata/nisam zatvorio vrata”)
2.Zdravlje (“Imam rak/nemam rak”)
3.Krivica (“Jesam/nisam odgovoran”)
4.Perfekcionizam (“Ja sam ok/ja nisam ok”, “ovo je dobro/ovo nije dobro“)
Ova neodlučnost jasno osvešćuje proces organizma koji je otvoren ili zatvoren u zavisnosti od emocije koje ga privlače ili užasavaju u tom gušenju klackalice “jeste/nije”.
Opsesivne misli razlikuju se u sledeće dve varijante:
- Kada osoba razume razloge opsesivnih misli, oseća da su njeni, pripadaju joj. Odnosi se na instinkte ili ideje koje su prihvatljive za self, kompatibilne sa vrednostima i načinom razmišljanja osobe. U skladu su sa vrednostima i verovanjima ličnosti.
Npr. za osobu koja je lopov, krađa neće biti ništa čudno, jer je ona u opisu njegovog “posla”. I taj akt ne rezultira krivicom. Za mnoge druge krađa bi bila u suprotnosti sa njihovim vrednostima i moralnim principima.
Dobar primer za za ovaj tip opsesivnih misli je i fenomen Anoreksije. Ovaj poremećaj uključuje opsesivan strah od gojenja. Klijenti koji pate od ovog poremećaja veruju da njihovo izrazito mršavo telo izgleda normalno kao i njihovo ponašanje u vezi jedenja. U ovom slučaju takođe, osoba ne vidi problem u takvom funkcionisanju.
- Kada se misli doživljavaju kao tuđe, one koje dolaze spolja (npr. neželjeno bogohuljenje, slika agresivnosti, psovke…). To su misli, impulsi i ponašanja koja se doživljavaju kao odvratna, nevoljna, neprihvatljiva i ona koja nisu u skladu sa našim uverenjima.
Ove misli često će stvarati veliki bes, jer su povezane sa oralnom agresivnošću u užasno ambivalentnoj moralnoj deklinaciji: kada osećamo bes prema osobi od koje zavisimo zbog čega ne možemo da izrazimo tu emociju.
Ovde će često biti prisutne fantazije sa subjektima i slikama koje su često pune, nabijene nasilnim, opsesivnim mislima o aktivnostima protiv onih koje volimo, koje se obrću i vrte u glavi vezano za ovakve slike i prizore.
Pozadina – Strah od separacije
Pozadinski strah najčešće je strah od separacije, od posedovanja zasebnih emocija; nastajanje jedinstvenosti. U tom smislu, zanimljivo je kako poremećaj zapravo privlači misli koje su mesto početka separacije i diferencijacije, odnosno različitosti.
Misao se rodila, ali kako ona ne može dovesti do diferencijacije i različitosti, blokirana je regresivnim vezivanjem za drugu misao.
*Zloupotreba supstanci, depresija i drugi poremećaji anksioznosti često prate OKP (opsesivno-kompulzivni poremećaj). Žurnal anksioznih poremećaja procenjuje da više od 25% onih koji traže tretmane OKP-a (opsesivno-kompulzivni poremećaj), takođe zadovoljavaju kriterijume a korišćenje supstanci (zavisni klijenti). Tako da kada ovi klijenti dođu da leče svoju zavisnost (od droge, alkohola…), ta zavisnost neće biti uspešno izlečena ako se ne prorade emocionalni simptomi OKP-a, koji najčešće stoje u pozadini.
*Takođe OKP je često dobro skrivani poremećaj, jer izaziva veliki stid. Upravo ovaj tajnost onemogućava uvremenjeno prepoznavanje poremećaja i adekvatno lečenje.
