Šta je dobar život? Onaj koji je vredan i koji vas ispunjava? Kako da prepoznate kada skrenete sa svog životnog puta, lutajući i baveći se nevažnim stvarima i ispunjavajući tuđe želje, dok vam jedini život koji imate izmiče?
Fridrih Niče postavlja jedno pitanje koje bi pomoglo u razmatranju kvaliteta našeg života :
“Šta ako biste morali da živite identičan život iznova i iznova kroz čitavu večnost – kako bi vas to promenilo?”
Ova ideja večnog ponavljanja navodi nas da mislimo o kvalitetu života koji živimo, o smislu i koliko god ova ideja zastrašujuće zvučala, vraća nam moć da uzmemo život u svoje ruke. Podseća nas na činjenicu da smo prolazni i da je život peščani sat. Da svoj jedini život, treba da živimo ispunjeno, sa što manje žaljenja. Pomaže nam da proširimo svesnost o tome kako mi ustvari živimo, a šta želimo od života. Niče nas ovim odvraća od trivijalnosti, i podseća da se vratimo onome što je suština življenja.
Džonu Lenonu se pripisuje da je rekao “Život je ono što se dešava dok mi pravimo planove za život”. Zaboravljamo, da dok mi čekamo neke bolje dane, pravu ljubav, bolje prilike, dok radimo puno da bismo zaradili za trenutke kada konačno budemo mogli da uživamo….. prolazi jedini život koji imamo. To jeste jedan od razloga zbog čega je jedna od bazičnih postavki Geštalt psihoterapije, upravo fokus na sada i ovde.
Ako budemo živeli od raspusta do raspusta, od odmora do sledećeg odmora, ili ako dođemo na posao u ponedeljak i mrzovoljno živimo i radimo gledajući u petak na kalendaru, propustićemo veći deo života. Ovaj princip sada i ovde, oslanja se na to da sadašnji trenutak već sadrži i našu prošlost, i budućnost. Ali realnost jeste ono čega smo svesni u ovom trenutku. Možda nije svaki dan dobar, ali mora biti nešto dobro u svakom danu.
Američkii film “Dani mrmota” na veoma inspirativan način govori o ovoj temi. Od mrzovoljnog voditelja koga glumi čuveni glumac Bil Mari (Bill Murray) koji svoje dane nekako preživljava ispunjavajući ih sarkazmom i cinizmom prema sopstvenom životu, do trenutka kada pristaje na život takav, kakav je, na dan koji nikada neće proći (primer Ničeove ideje beskonačnosti) i tada konačno počinje da ugledava sve one svakodnevne „sitnice“ koje do tada nije primećivao, a koje su mu učinile život smislenijim.
Geštalt terapeuti se u radu dosta fokusiraju na ono što se događa u “sada i ovde” u terapijskoj seansi između klijenta i terapeuta, verujući da će se interpersonalni problemi osobe na kraju manifestovati u “ovde i sada” terapijskog susreta. Šta je ono što osoba (ne)primećuje u svojoj okolini ili šta joj je fokus u datom trenutku govori često o tome kako ona gradi svoju realnost i utiče na to da živi (ne)ispunjen život. I to je ono što može dati značajne informacije o funkcionisanju klijenta “napolju”, i naravno na taj način i omogućiti promene.
Takođe, nemojte dozvoliti da provedete život ispunjavajući tuđe snove i zadovoljavajući ljude oko vas – samo da bi vas prihvatili i dali vam priznanje da vredite. Vredite najviše kada ste autentični, svoji, i samim tim srećni. Da li su vaši izbori (partnera, profesije, prijatelja, grada u kome živite, odeće koju nosite….) samo vaši?
Nemate luksuz da svoj jedini život poklonite drugima. Ono što vi jeste, dovoljno je dobro, samo naučite to da prihvatite, i zavolite sebe bez uslova.
Ovaj misaoni eksperiment večnog povratka jeste izvesna “egzistencijalna šok terapija” kako je naziva psihoterapeut Irvin Jalom. Međutim, nije lose razmisliti o tome dok još imamo vremena da obezbedimo sebi život koji je vredan življenja. Svaki dan – bez iluzije o tome da će doći „pravi trenutak“ – sa onim što imamo i onim što možemo da uradimo, sada. Ako u ovom trenutku nismo u mogućnosti da napravimo velike korake, važno je da radimo na njihovom ostvarivanju, ali još važnije je da ne zaboravimo da uživamo u malim koracima od kojih je satkana naša svakodnevnica.
