Individualna psihoterapija
Usmerena je na borbu između dela nas kome trebaju promene i dela koji teži da ostane u poznatoj zoni udobnosti.
Jedan terapeut je rekao da smatra da svi njegovi klijenti dolaze samo po potvrdu da njihova patnja ima smisla. I tu bi mogla stati suština pravog terapijskog pristupa koji teži da obuhvati celokupno iskustvo klijenta, približi mu “pozadinu” i pronađe kontekst koji daje smisao patnji.
A ljudima nije lako. Ne zato što je psihoterapija još uvek tabu tema kao ranije, nego zato što i oni koji deklarativno podržavaju istu, neretko omalovažavaju potrebe drugih govoreći da su možda samo preosetljivi ili da preteruju. Pa tako nekad dođu na terapiju pravdajući se za ono što donose kao svoj problem, uz napomenu da je možda i “glupo” to što pričaju jer drugi ljudi imaju “većih” problema…
Lakše kažemo nekome da je preosetljiv, razmažen ili lenj – umesto da se uključimo i zainteresujemo za ono što se dešava i čini ga zaustavljenim. Ne podnosim takvo etiketiranje. Površno je i neistinito. To znaju oni koji rade sa ljudima na njihovim dubinskim procesima. Umesto toga treba da govorimo o nesvesnim unutrašnjim otporima i potisnutim delovima bića koji čine teret od kog se teže pokrećemo. Možemo govoriti o odsustvu adekvatne podrške – ali ne o razmaženosti ili bezobrazluku.
Niko ne može podneti istinu onda kada mu jednostavno saopštimo. Istina se može tolerisati samo kada je otkrijemo sami. Jer tada je ponos, koji prati otkriće, čini podnošljivijom
– Fric Perls
Lako će osoba preuzeti odgovornost za sebe i kvalitet svog života (to jeste jedan od ciljeva psihoterapije), ali prvo moramo uvažiti njegove potrebe, njegov doživljaj situacije u kojoj je, pronaći otpore koji ga koče i zajedno pronaći podršku koja mu treba da preuzme život u svoje ruke.
Svako ima pravo da traži podršku koja mu prija. Razgovor u kojem će preispitati svoje trenutne izbore, svoj put ili prostor u kojem druga osoba neće nametati rešenja i imati očekivanja od njega. I nije zbog toga slabiji od drugih. Možda je hrabriji i spremniji da pogleda u sebe.
Ipak, znam da odluka da se krene na psihoterapiju nije laka i zaista cenim volju i hrabrost svakoga ko se odluči na ovaj korak.
Klijent koji dolazi na terapiju je uglavnom preplavljen i zagledan u jednu “figuru” tj. problem koji ga muči. On tada ne može da se izmakne i sagleda celu sliku – a tek ona daje objašnjenje i otvara ideje za dalji put. Zato polako. Psihoterapija je proces u kom moramo pre svega izgraditi tlo po kojem hodamo pre nego što napravimo sledeći korak.
Terapija pruža mogućnost da se izgovori ono što je ostalo neizgovoreno, da se istraži ono što vas brine, izaziva vam bol, i da se eksperimentiše sa novim načinima osećanja i bivanja u svetu. Na taj način, psihoterapija može kreirati most između trenutne realnosti i života kakav želite da živite.
Zakazivanje
Zbog popunjenih termina, postoji lista čekanja koja se otvara jednom (ili dva puta) godišnje. Tako da je to jedini način na koji možete zakazati svoju seansu. Za detaljnije informacije kliknite na dugme ispod.
Životne raskrsnice jesu prilika i poziv na rast
Postoje trenuci u životu kada nas doživljaj nemoći, straha i tuge preplavi.
To su oni momenti kada poverujemo da nam ništa više ne može pomoći, kada mislimo da smo izgubili naš životni put. Ne dozvolite da vas ovaj osećaj obeshrabri. Posebno vas molim da ne dopustite da to doživite kao slabost.
Svako od nas se nekada nađe na tom mestu.
Savremeno doba nameće jedan brz tempo života koji nas podržava u tome da jureći za uspehom zaboravimo na sebe. (Ne)svesno znamo, da postoji nešto što nas uznemirava, ali se trudimo da to ne vidimo. Verujemo da će nas pojavljivanje emocija ugroziti i usporiti u našim svakodnevnim poduhvatima. A onda na sve to poverujemo i da možemo da “isečemo” te neželjene delove. Tu gde je bila bol, ostane praznina, i sa njom nastavljamo dalje.
Bežeći od bolne praznine jurimo kroz život, usmereni ka nekim našim zamislima i ciljevima (dobar posao, dobijanje priznanja za naš rad, novac kojim ćemo sebi moći da priuštimo sve što ranije nismo mogli, idealan partner sa kojim će nestati svi naši problemi…). Verujemo da će praznina nestati kada ih dostignemo.
Međutim, onda se dešava da nas, čak i kada sve to ostvarimo, sačekaju trenuci kada ostanemo sami sa sobom. Pripreme za posao, vožnja do posla i nazad, i momenti kada legnemo u krevet čekajući da nas uhvati san. Onda slušamo muziku ili neki program na televiziji kako ne bismo bili u tišini. Palimo igrice ili serije u sred noći kako bismo se uspavali. Tu smo sami sa sobom. Tada nema bežanja, i ovi momenti mogu biti veoma neprijatni jer mislimo o svim onim stvarima za koje inače (biramo da) nema prostora u našem dnevnom rasporedu.
E onda kako mi brže jurimo, taj osećaj praznine je veći, a što je on veći, to brže jurimo. A onda najčešće telo odreaguje i pozove nas na odgovornost prema sebi. To su panični napadi, anksioznost, depresija, psihosomatski problemi….
Tada imamo alibi da uzmemo odmor, da se više posvetimo svom zdravlju (psihičkom i fizičkom), jer postajemo svesni da ipak ništa drugo nije toliko važno. Ni jedan uspeh, i ni jedno priznanje. Tada dolazimo na terapiju i dobijamo jedan prostor za osvešćivanje svih nesvesnih procesa i šema koje su nam do sada oduzimale energiju. Terapija pruža mogućnost da oslušnete sebe, povežete se sa sobom i ponovo uspostavite sopstvenu ravnotežu. Da prevaziđete anksioznost, depresiju, psihosomatske probleme… koji su samo imali zadatak da vas probude.
Na terapiji možete reći naglas ono što vas brine, plaši, možete istražiti lični prostor na jednom sigurnom mestu uz podršku i strpljenje koje je nužno za kretanje ka napred. U atmosferi prihvatanja i otvorenosti, istražićemo bolne emocije, destruktivne obrasce, ponašanja koja vas sputavaju, i zajedno ćemo kreirati zdravije odgovore na životne izazove koji će vam omogućiti izbalansiran i ispunjen život.
Kada osvestimo svoje duboke i nesvesne procese, dozvolimo sebi da potpunije osetimo, možemo otkriti da naši najteži trenuci često sadrže seme za naš rast.
Online psihoterapija
Jedno od najčešćih pitanja jeste “Da li je online terapija zaista efikasna?”
Klijentima koji često putuju, a imaju potrebu za terapijom, online (“Skype”) psihoterapija može da pruži kontinuiranu podršku tokom odsustva, gde god da borave.
Brzo se živi. Ljudi dobijaju poslove u inostranstvu, ili odlaze na profesionalna usavršavanja i prakse. Iznenadne selidbe prouzrokovane različitim faktorima (posao, sklapanje braka) često dovode do potrebe za podrškom u procesu prilagođavanja novoj sredini. U tim trenucima, često je važno da terapija bude na maternjem jeziku, a to je bar u početku teško pronaći u stranoj zemlji.
Terapeut uči da dešifruje jezik klijenta koji je nastao davno, te još nije razumljiv za odrasle
– Isidor From
Klijenti koji se u toku terapije presele, često žele da nastave sa istim terapeutom verujući da odnos koji je već izgrađen sa terapeutom može pomoći da brže reše neki problem. To sada omogućava online psihoterapija.
Osim toga, aktuelna situacija sa Korona virusom doprinela je promeni funkcionisanja sveta uopšte i pojačala potrebu za online susretima, nateravši nas da se prilagodimo.
Moram da priznam da to za mene nije bio veliki izazov, jer moje višegodišnje iskustvo u online psihoterapijskom radu podržava tezu da je moguće napraviti kvalitetnu povezanost sa klijentom, i ostvariti odlične rezultate.
