Umeti Biti Sam – Kako Bežimo Od Sebe?

Usamljenost

Umeti Biti Sam – Kako Bežimo Od Sebe?

U samoći čoveku se otvara put u sopstvenu dubinu. Ako on uspe da siđe u nju bez straha i zaziranja, vratiće se obogaćen na površinu i tek tada, kada je otkrio svoje Ja, imaće otvoren i pravi put prema bližnjem, prema Ti.

Vladeta Jerotić

Veliki broj aktivnosti svakodnevno nas okupira, toliko da nam jedva preostaje vremena za trenutak u kome živimo. Uzmite malo vremena za razmišljanje. Ako osećate da neke stvari u vašem životu idu u pogrešnom smeru, i da niste u stanju da se nosite sa time, to je signal koji upućuje na potrebu da se zaustavite. A to znači, da se otrgnete od užurbane rutine, koja je najčešće korišćena kao nesvesna strategija našeg tela za izbegavanje svih pitanja koja su neprijatna, bolna i teška za suočavanje.

Većina ljudi izbegava samoću kao bolest. Za njih je to velika muka jer se boje da budu ostavljeni samo sebi sa svojim vlastitim mislima. Često čujem “Kada sam sam, opsedaju me misli, počinjem da se uzrujavam i izranjaju neprijatna sećanja ili počinjem da se bojim budućnosti”.

Vaša loša ljubav prema sebi samima stvara od vaše usamljenosti tamnicu.

Niče

Kada nas preplave misli, one nas uglavnom vode ka prošlosti, ili ka budućnosti. Jedno je sigurno – odvode nas od sadašnjeg trenutka i ne dopuštaju da se pojave osećanja.

Da bi pobegli od vlastitih misli, mnogi traže društvo, razgovore, diskusije, neke aktivnosti ili senzacije. Zato je veoma važno naučiti kako da se isključe misli sa svim svojim sećanjima, asocijacijama, zaključcima, planiranjem budućnosti i rečima, kako bismo došli u kontakt sa svojim bićem i intenzivno doživeli trenutak u kome smo.

Tada samoća neće biti mučna usamljenost već divni doživljaj koji oslobađa, doživljaj intenzivnog života koji donosi blaženstvo, osveženje  i spremnost da volimo.

Mi moramo naučiti da budemo sami sa sobom, jer nema drugog puta ka individualnom zadovoljstvu i slobodi. Samo kada možemo biti sami, a da se pri tom ne osećamo usamljeno i izgubljeno, tada smo zaista slobodni.

Ako bežimo u društvo kako bismo izbegli svoje misli, postajemo zarobljenici vlastitih misli. Svaki beg je znak nezrelosti. Samoća je egzistencijalni zadatak koji moramo da rešimo tokom  života, a ne da bežimo od njega. Sve dok bežimo od sebe u društvo ili različite aktivnosti naša sreća počinje da zavisi od tih spoljnih elemenata. Čim ostanemo na trenutak sami, bivamo preplavljeni sobom (sopstvenim sadržajima, mislima i osećanjima).Stoga, suočimo se sa sobom!

Usamljenost, predstavlja osnovni preduslov za susret sa nesvesnim. Usamljenost izaziva u nama jednu introvertnost (ovim terminom se u psihologiji opisuje povlačenje iz spoljnog sveta). Introvertan čovek usmerava svoju pažnju uglavnom prema unutra, a spoljni događaji za njega gube na značaju. Na taj način oživljava unutrašnji svet, i naše nesvesno. Ova samoća ne znači biti pustinjak ili ekscentrik, ovo nije izolacija. Naprotiv, u samoći punoj pažnje i potpuno svesne “koncentracije na samog sebe”, prevladaćemo izolaciju jer ćemo se osećati snažno i duboko povezani sa okolinom.

Ovo putovanje vodi nas ka sebi. Moramo dozvoliti usamljenost i skupiti hrabrost da se suočimo sa svojim bolom. Tek kada se oslonimo sami na sebe, na svoju individualnost, možemo da razvijemo samopouzdanje, sreću, ljubav i slobodu. Tada ne moramo biti zavisni od spoljnih sadržaja, od društva, različitih aktivnosti, obavezne muzike na slušalicama na putu od kuće do posla. Tada možemo biti slobodni da čujemo sebe; da koristimo spoljne sadržaje i budemo povezani sa drugima onda kada to poželimo, bez toga da sebe gubimo.

Na ovom putu predstoji nam upoznavanje sopstvene Senke. Ona nosi neprijatne misli, skrivene fantazije i nagone, i marginalna osećanja koja su postala tabu. Rad sa Senkom je potpuna suprotnost popularne ideje “Misli pozitivno”, i kolektivnoj težnji da se bude produktivan i usredsredi na ono što je izvan nas samih I čime se štitimo od realne slike o sebi.

 “Ne znam šta mi je”, “Ne prepoznajem više sebe”, “Osećam neku prazninu, strah koji me užasava” – Ovo su rečenice koje neretko čujem na prvim susretima sa klijentima. Otvarajući suštinske teme za nas, upravo one vode nas dalje ka isceljenju, sazrevanju i rastu.

RAZMISLITE:

***Ako se osećate čudno, i ne znate šta se događa sa vama,

možda ste dugo IGNORISALI SOPSTVENA OSEĆANJA?

***Ako osećate da vas nešto koči i oduzima  vam energiju,

KUDA TO IDU VAŠA PAŽNJA I FOKUS, gde su sada potrebniji?

***Ako ne prepoznajete sebe,

KOJI SE TO DEO VAS POJAVIO, koji vam je manje poznat, ili manje poželjan?



    0
    Dodati proizvodi
    Korpa je trenutno praznaNazad na shop