Psrihoterapija Dunja Vesic

Blog

Kada empatija prelazi u samodestrukciju?

To što je neko dobar, što nas voli ili što je u problemu - ne znači da ne treba da postavimo...

psihoterapija.dunja.vesic

Onoliko koliko si uspeo da savladaš svoj mrak, i

Onoliko koliko si uspeo da savladaš svoj mrak, i prevaziđeš sebe, da bi pronašao i oslobodio svoje vrednosti - toliko ćeš uspeti da vidiš vrednost i potencijal drugih.

Ukoliko je nečija vrednost zarobljena, i ne uspeva da je oslobodi i oživi, teško će poverovati i u tuđe. Nalaziće mane, greške, “pozadinu” nečijeg uspeha, i druge elemente koji osporavaju vrednost. Ne zato što svesno želi da ih ospori, nego zato što ne može da poveruje u ono što nema u iskustvu. Na kraju krajeva, tako se oseća manje usamljeno. Jer nije izolovan slučaj. Na taj način brani svoje postojanje, i potrebu da pripada.

Kada neko ne može da osvesti svoju vrednost, i kada to dugo traje - osoba počne verovati da je i nema. Prirodni instinkt preživljavanja je da počne da traži delove svog iskustva (praznine, nemoći, grešnosti, neuspešnosti), u drugima.

Naučite da ništa nije lično.
Da svako govori o sebi.
Da je vaša vrednost neupitna,

I što ste je svesniji, nezavisnija, od onih koji projektuju svoje priče i traže podršku za svoje postojanje kroz vaše greške i loše faze. 🤍

Setite se: “Mesec je uvek ceo, bez obzira na fazu u kojoj je”. Tako je isto sa našom vrednošću. UVEK JE TU. Samo je nekad ne vidimo ili teško oslobađamo.

#psihoterapijadunjavesic #vrednost

Group psychotherapy

Group psychotherapy

Za one oni su skloni impulsivnim reakcijama, smer

Za one oni su skloni impulsivnim reakcijama, smer razvoja i promene bi bio da nauče da ostanu, vode nelagodne konverzacije i prođu kroz celo, nekada i bolno iskustvo. To su ona iskustva koja zahtevaju otvaranje, izlaganje, rizikovanje. Prolaženje kroz te emotivne oluje je nekome neophodno za izgradnju različitih emotivnih veština. Kako je impulsivno “odlaženje” nekad samo bežanje od bliskosti, tako je ostajanje onda kad je teško uz otvorenost za rad na tome - znak sazrevanja.

Ipak, u svojoj krajnosti to bi bio mazohizam. Prema tome, naglašavam drugu stranu:

Oni koji, imaju tendenciju da (se) beskrajno objašnjavaju, pravdaju, ubeđuju druge o njihovoj vrednosti, nevinosti i t d… i bore do poslednjeg daha - treba da nauče da postavljaju granice. Oni moraju razumeti, da postoje problemi, situacije, odnosi, čije je razrešenje zaustavljeno nesvesnim mehanizmima s druge strane.

Nađite svoj smer rasta.
Budite iskreni prema sebi, i razmislite šta vam je “lakše” ili “teže” u vezama?

Koja je vaša prva misao?
- Šta će meni ovo, odoh (drugi su ludi)
- Ne sme da bude kraj (strah), moram da spasim odnos, po cenu svega, do mene je…

Da bismo znali šta treba da radimo u kojoj situaciji, moramo dobro poznavati sebe. Pa znati prepoznati na taj način da li je ta prva misao, reakcija, došla iz našeg nesvesnog, dobro utabanog mehanizma (češća reakcija) - ili iz svesne odluke, šta je dobro za nas, iako možda nije lako?

Digresija. Ovde može doći do mešanja intuicije i nesvesnog (mehanizma, straha). Dakle, budite oprezni, i radite na tome da razumete sebe: svoje strahove koji se provlače u svim odnosima i otkad znate za sebe verovatno. Budite svesni kako se štitite od istih, koje mehanizme koristite, i koji bi bio novi put, način.

Šta je vaša mera? Šta je pametno za vas u određenom trenutku.

Što je veća svesnost o svemu tome - manja će biti vaša nesigurnost, kao i zavisnost od onih kojima dajete moć - misleći da o vama znaju više od vas.

Kao što i na svakoj dobroj psihoterapiji, terapeut pokušava da sazna VAŠU istinu, i blokade koje vas sputavaju do realizovanja vaših potreba - tako ne prihvatajte ni jedan generalizovani savet, bez uzimanja u obzir cele slike i konteksta. 🤍

Juče smo prezentovale naše kvalitativno istraži

Juče smo prezentovale naše kvalitativno istraživanje koje smo radile (koleginica Snežana Opačić i ja) specijalno za ovaj Kongres, na temu “Iskustvo stida u individualnom i grupnom terapijskom setingu - kod klijenata i terapeuta”.

Rađene su dve fokus grupe sa klijentima i terapeutima, gde smo istraživali iskustvo stida u individualnoj i grupoj psihoterapiji, kod obe grupe. Iako je puno truda i rada uloženo u ovaj rad, nije bilo dovoljno vremena za ovako veliku temu.

Zato će cela prezentacija sa nalazima našeg istraživanja, i svim referencama, biti dostupna na stranici kongresa, gde su i drugi autori delili svoje radove.

Iako sam trenutno u potpuno drugoj temi (istraživački), zbog moje doktorske teze, bilo je vrlo izazovno i korisno zaroniti još jednom u jednu od najvažnijih tema.

Stid je svuda oko nas, i uvek će biti, a njegov jedini protivotrov je Ja - Ti odnos (pogledati kod Martina Bubera, ko o tome ne zna više).

S obzirom da je upravo stid TERAPEUTA, kamen o koji se mnogi terapijski procesi spotaknu, izuzetno je važno za terapeuta da bude alertan i spreman da ugleda, prihvati, radi na svom stidu. Zato je individualna psihoterapija USLOV za razvoj svakog dobrog, etičnog i profesionalnog psihoterapeuta.

Stid će se uvek pojavljivati, i kod klijenta i kod terapeuta. To je iskustvo koje nas povezuje. Zajednička egzistencijalna tačka na kojoj se srećemo. Svako negiranje ili izbegavanje iste, doprinosi produbljivanju stida. A samo će naša sposobost da stojimo na tom mestu, koristimo svesnost, i upravljamo na zdrav način osećanjem stida - praviti razliku i doprineti integraciji bića, i “izlečenju” od toksičnog stida koji nagriza srž bića.

Terapeut uvek ima veću odgovornost za ovaj proces, pa tako i kako kaže juče Malkom Parlet da bude “sposoban da odgovori” (responsible - able to response) na pojavljivanje pre svega, sopstvenog stida i identifikuje njegove (nekad teško vidljive) niti, koje suptilno zaustavljaju terapijski proces.

Bilo je zaista divno biti deo ovog Kongresa, a nadam se da ćemo o ovoj temi još puno govoriti i na taj način izgraditi podršku za pojavljivanje autentičnosti kao osnovnog kriterijuma za lepotu. 🤍

#malta #kongres #gestalt