Stilovi Funkcionisanja U Ljubavnim Odnosima : Kako Vi Funkcionišete U Vezama?

vezanosti

Stilovi Funkcionisanja U Ljubavnim Odnosima : Kako Vi Funkcionišete U Vezama?

Naša prva iskustva povezivanja sa onima koji su brinuli o nama, odrediće i stil povezivanja sa drugim ljudima tokom života. Ako je sve bilo u redu, dete neće imati većih poteškoća i u partnerskim odnosima će funkcionisati dobro. Prepoznaće celovitu osobu za svog partnera i njemu će partnerski odnos biti nešto što je spontano. Međutim, ako osoba nosi dosta povreda, stvoriće jedan “radar” za osobe koje će je povređivati.  Iako je svaka osoba originalna, i ne pokušavamo je suziti ili pojednostaviti, postoji podela osnovnih tipova vezanosti, koja može služiti kao mapa i mnoge možemo prepoznati u ljudima oko nas ili u nama samima.

Sigurni tip vezanosti

Ovaj tip suštinski ima pozitivnu sliku o sebi i o drugima, ali ne gubi svoju autonomiju i integritet u kontaktu s njima. Osobe sa sigurnom vezanošću karakteriše internalizovani osećaj sopstvene vrednosti i prijatnost zbog ostvarivanja bliskosti u bliskim odnosima i shodno tome, one uživaju i u ličnoj autonomiji i u zadovoljavajućim odnosima sa drugima. Smatra se da pola populacije spada u sigurne. Veruje se da ustvari pola populacije relativno dobro funkcioniše ali ako se uslovi pogoršaju onda opet ove tendencije  (težnja da se popune rupe koje fale) dolaze do izražaja.

Osoba sa sigurnim tipom vezanosti bi rekla: “Volim te, znam da te volim, budi tu, ne trebaš mi toliko, mogu i bez tebe, ali s tobom mi je lepše i želim da smo zajedno, jer ako me ostaviš, ako odes, neću se raspasti, život ide dalje, mogu se nositi sa tim”.

Odbijajući tip vezanosti

Oni imaju pozitivni model sebe i negativni model drugog. Osobe sa povlačećim stilom vezanosti namerno izbegavaju bliskost sa drugima, zbog negativnog očekivanja koja imaju u odnosu na njih, i da bi sačuvali samopouzdanje i osećaj sopstvene vrednosti, potenciraju svoju uspešnost, odbrambeno negirajući vrednost bliskih odnosa i naglašavajući značaj nezavisnosti. Zato se u partnerskom odnosu ne prepuštaju, ulaze u površne odnose, jer za njega je sigurnije ako su ipak malo udaljeni, da nema previše pitanja, i da se od njega ne traži previše. Oni u vezi drže veću distancu, zatvoreni su, ne vole dodirivanje, čuvaju svoju intimnu i nije im teško da budu sami.

On ima stav: “Ljubav, emocije i sve to, nije uopšte bitno. Nije da ne želim da imam nekog, mislim da mi treba, to je deo kulture, prihvatam da treba da budem u nekom odnosu, a i vreme mi je za decu. Verovatno te volim, mislim da te volim, ali nemoj me previše gnjaviti sa svim tim stvarima, potrebama i ne shvatam zašto dramiš toliko oko svega, jer sve imaš. Sve je ok”.

Zavisni tip vezanosti

Definisan je negativnim modelom sebe i pozitivnim modelom drugog. Ove osobe imaju duboko usađen osećaj da ne vrede. Karakteriše ih jaka zavisnost od drugih da bi održali pozitivnu sliku o sebi. U tom smislu, pozitivni model drugog, motiviše osobe sa zavisnim (preokupiranim) stilom vezanosti da potvrde svoju vrednost kroz izrazitu bliskost, simbiotičnost, u ličnim odnosima, ostavljajući ih pri tom izuzetno ranjivima i podložnim ekstremnoj teskobi kada njihove potrebe za bliskošću nisu zadovoljene. Ove osobe su donekle ostale željne bliskosti i ljubavi. To su oni ljudi koji ne mogu funkcionisati ako nisu u vezi. Kako se jedna veza završi, odmah se ulazi u drugu, ili ako nisu u vezi, jako pate. Ovaj zavisni tip, nije slučajno takav. To nije neka izmišljotina, njemu je zaista teško funkcionisati samostalno, a da nisu povezani sa nekim. On pokušava dovršiti onu fazu simbioze iz prve godine koja nije nikad bila kako treba dovršena, i nastoji se zakačiti, prilepiti (“atačment”) za drugu osobu, bez obzira da li mu je tri, trideset tri, ili pedeset tri godine.

Ovakav tip će reći: “Želim pažnju, da budeš tu za mene, da me vidiš, da me doživiš, i da puno vremena provodimo zajedno.  Volim te zato što mi trebaš, i ako mi ne daš šta mi treba, biću jako besan, ljut i frustriran, do toga da te mogu početi mrzeti ako mi ne daješ to što mi treba”.

Plašljivi tip vezanosti

Definisan je negativnim modelom sebe i negativnim modelom drugog. Ove osobe su, kao i one sa preokupiranim tj. zavisnim stilom, visoko zavisne od drugih, jer kroz odnos sa drugima traže potvrdu sopstvene vrednosti. One, istovremeno, imaju negativna očekivanja od drugih, te su sklone izbegavanju bliskosti iz straha, da bi izbegle bol i minimizirale razočaranje zbog potencijalnog gubitka i odbacivanja.

Ovaj tip nosi i ovu zavisnost, ali uopšte se nije usudio upustiti u tu zavisnost jer postoji veliki strah od kontakta, odnosa i povređivanja koji je nekad davno pretrpeo. Ta osoba funkcioniše po principu: jako želim vezu ali se jako plašim da utonem u to. Ako se to desi i ako se dogodi povreda, ako me neko odbije, onda se još više zatvorim i tako još nekoliko puta i onda se više ne puštam. Na kraju to postaje neka vrsta samoostvarujućeg proročanstva. Sklonost ka zaljubljivanju će postojati, ali kada treba da se prepusti zaista u to, i da produbi taj odnos, ovaj tip će odabrati da bude na distanci. A takođe se boji ako će neko previše ulaziti u njegov prostor i tražiti veliku bliskost, za njega je to previše ugrožavajuće. Ovo je jedaan od kompleksnijih tipova.

Njegov stav je: “Budi tu, budi blizu, ali nemoj previše tražiti, pričekaj da se ja dovoljno otvorim da ti mogu prići pa ćemo možda nekada imati lep odnos, ali nemoj slučajno otići, a opet nemoj ni puno tražiti od mene. Voleću te ako me ne povrediš, ako me nećeš ostaviti. Ali moraš biti tu, dovoljno blizu da pokažeš svoju spremnost za odnos sa mnom, a to dovoljno blizu može da bude godinama i godinama dok ja ne osetim da se mogu pustiti u odnos s tobom”.



    0
    Dodati proizvodi
    Korpa je trenutno praznaNazad na shop