Da li ste spremni da se borite za svoje istine i živite slobodan život?
“Mi samo naši izbori.” Ž. P. Sartr
Svakodnevno pravimo izbore i odluke koje oblikuju naš život. Često su to izbori nesvesno prilagođeni okolini i zajednici u kojoj živimo. Prilagođavamo svoje potrebe, želje i izbore opšteprihvaćenim uverenjima i vrednostima; interesovanjima i trendovima – iz potrebe da pripadamo i da nas ne odbace ako mi napravimo drugačiji izbor.
Izbor koji drugi ne razumeju, plaše ga se, ili su zavidni jer sebi ne mogu da dopuste različitost i slobodu, pa onda projektuju. Ipak, potrebna je velika snaga volje, sigurnost u sebe i lična podrška da bismo stali iza sebe, svojih izbora, ostanemo dosledni i živimo svoje snove po cenu da se drugima ne dopadne i da nas odbace.
Zato često ostanemo zarobljeni, u strahu, idući za drugima – i na tom putu izgubimo sebe.
Onda nas nezadovoljstvo životom, partnerom, poslom počne progoniti. Mnoge neuroze i psihosomatske bolesti nastaju na tom putu prilagođavanja. I tada krenemo da tražimo ponovo sebe. Ko smo to mi? Gde smo se izgubili, gde smo sakrili svoje težnje, želje i snove, samo da bi nas drugi prihvatili? Ova pitanja nas već vode na put individuacije, koji je cilj svakog od nas. Vreme je da se vratimo kući, autentičnom sebi. Da prihvatimo sebe i prigrlimo svoje strasti, istine i izbore.
Koliko često pravite izbore u skladu sa očekivanjima drugih? Da li se prilagođavate strahujući da ono što ste vi, vaše želje, potrebe, interesovanja i izbori – neće biti prihvaćeni?
Da li ste nekad doživeli podmeh, osuđivanje ili odbacivanje zbog izbora koji su glas vaše duše?
Kada imate neku dilemu i neodlučni ste – zapitajte se zašto ne možete da stanete iza tog izbora i kažete to sam ja?
Šta vaši izbori govore o vama? Ko ste vi?
Šta znate o svojim izborima? Da li su oni prilagođeni okolini, ili pripadaju vašoj duši?
Da li birate partnere po meri porodice ili prijatelja i odustajete od svojih ljubavi?
Možda ne odustajete ali ih krijete? Ako ne možemo stati iza svog izbora, mi još nismo prihvatili neki deo sebe, koji se odslikava u našem partneru ili partnerki. Kako je zaljubljivanje projekcija, mi u partnera projektujemo sve svoje potisnute, otuđene, delove koje nismo prihvatili ili koje verujemo da drugi neće prihvatiti. Ako nismo radili na svojim polarnostima a posebno na svom stidu, imaćemo problem sa predstavljanjem (srcem izabranog) partnera.
Da li ste izabrali profesiju koju ste želeli, ili ste se ipak prilagodili “predlogu” roditelja ili nekih “pametnih” ljudi koji znaju šta je trenutno unosnije? Možda nije dovoljno uzvišeno i intelektualno kako se očekuje od vas? Koji su vas kriterijumi vodili da radite to što radite danas? Porodica neretko determiniše izbore, indirektnim, latentnim zahtevima na koje mi pristajemo da ih ne bismo razočarali, da bismo opravdali njihov trud i ulaganje u nas; da se ne bismo mučili kao roditelji, pa idemo na “siguricu” ili jer verujemo da možemo “propasti”, da naš izbor nije dovoljno siguran (jer tako smo naučeni) – i onda ostim toga što će se naljutiti, možda nas odbaciti, još ćemo ispasti glupi i ostati sami.
Koji je vaš stil odevanja? Prilagođavate li se i tu trendovima? Šta vi volite da oblačite?
Da li sputavate potrebu da budete elegantni “u sred bela dana” jer će se neko smejati ili će vas pitati gde ste pošli takvi? Šta biste više nosili kratke suknje ili široke stvari? U čemu se osećate lepo?
Koju muziku slušate? Da li možete da uživate u svojim omiljenim pesmama pred drugima?
Da li procenjujete i sami šta muzika koju volite govori o vama, i da li je za vas i vašu okolinu moguće da ista osoba voli različite stilove u različitim situacijama?
Šta vas zabavlja?
Koje knjige volite da čitate?
Koje emisije, serije i filmove gledate?
Ko su ljudi koji vas inspirišu?
Koga pratite na društvenim mrežama, koja ličnost vam privlači pažnju?
O čemu maštate i šta sanjate danas?
Šta ste želeli i maštali kad ste bili mali?
Ko ste vi kad vas niko ne gleda?
Imam još nekoliko pitanja za vas:
1. Ko je vaša najveća ljubav? Ko je u vama budio najveću strast? I (ako nije), zašto nije uspela vaša veza? Da li ste bili ambivalentni, neodlučni?
2. Da imate novca toliko da do kraja života ne morate ništa da radite, čime biste se bavili?
3. Šta slušate kad ste sami kod kuće? Koju pesmu pevušite kad ste raspoloženi ili setni?
4. Da se odselite na drugi kraj sveta gde nema pravila i gde se svako oblači drugačije, koji bi bio vaš stil? Čiji stil volite?
5. Ko je osoba kojoj se divite?
6. Šta ste uradili u svom životu samo za sebe?
7. Šta vam budi iskrenu radost?
8. U čemu vam najbrže prođe vreme?
9. Za čime žalite u životu?
10. Znate li sada malo jasnije koji su to vaši autentični izbori, a koje ste nesvesno napravili zbog drugih i napustili sebe?
Od svojih izbora najčešće odustajemo zbog stida i straha od podsmeha i odbacivanja. Tek onda kada se vratimo na svoj put, i pratimo svoje snove, prihvatimo sebe, svoje polarnosti, mane, strahove, nesavršenosti i shvatimo da “svaka budala ima svoje veselje”, i da drugi nisu ništa bolji od nas jer su utopljeni u masu – bićemo slobodni da uzmemo od ovog života sve što možemo i živimo ispunjen život.
Ako neko još traga za pitanjem smisla, evo i na to odgovora: smisao je da pronađemo sebe, oslobodimo se i živimo u radosti i u skladu sa svojim autentičnim bićem. Tada će i naši odnosi biti kvalitetniji jer ćemo znati ko smo, nećemo bežati od sebe, zavisiti od drugih i tražiti da nam izleče rane; bićemo spremni na rizik, da izgubimo druge po cenu da sačuvamo sebe. Biraćemo da budemo sa ljudima koje volimo i koji nam prijaju.
Naučićemo da govorimo NE onima i onome što je za nas toksično,
nećemo gaziti sebe da bismo bili po meri drugima;
bićemo spremni da čujemo glas svoje duše,
i hrabri da pravimo izbore u skladu sa njenom pesmom
jer tada ćemo znati da se samo tu nalazi istina i smisao.
