Terapija nije isto što i savetovanje
Iako bismo svi ponekad želeli da neko može da nam da savet, kako nešto da uradimo, da nam da rešenje – terapija neće ispuniti ovu želju. Razlog za to je veoma jednostavan – niko osim nas samih ne može znati šta je za nas najbolje rešenje. Svi odgovori su u nama, a terapeut je obučen da te odgovore isprovocira i pomogne nam da pronađemo naše autentične odgovore, jer samo su oni ispravni i trajni.
Konačno – prisetite se kako reagujete na ljude koji konstantno imaju potrebu da vas savetuju i “znaju šta vi treba da uradite” u nekoj situaciji? Da li ste primetili da često govore iz sopstvenog iskustva, projektuju i neretko promaše poentu?
Iskreno, smatram da je smelo, neosetljivo interpretiranje tuđih doživljaja ravno zločinu. Ukoliko zaista želimo pomoći čoveku preko puta sebe, mi ćemo mu pomoći tako što ćemo pokušati da razumemo da on ima svoj doživljaj, specifičan i vredan pažnje – bez tendencija da projektujemo sopstvena iskustva i nudimo sopstveni kalup.
Svaki čovek na planeti ima pravo makar da ga razumeju. Psihoterapeut nastoji da uvaži svaki doživljaj klijenta, i da bude objektivni svedok njegove priče. On je obučen da fenomenološki posmatra, i uvaži specifično iskustvo i potrebe klijenta, i u skladu s tim ukaže, i pomogne mu da sam pronađete svoju istinu.
Cena
Nekada će vam se činiti da je za “jedan razgovor” previsoka cena. Međutim, ono što stoji iza tog razgovora puno je više od onoga što se vidi na prvi pogled.
Vaš psihoterapeut je dostupan za vas svake nedelje u dogovoreno vreme. Spreman da vas čuje, i suočite sa bilo čime što mu tog dana donosite – strahove, patnju, suze, ali takođe i radost i smeh. On je tu, prisutan i zainteresovan za vas bez obzira na to šta se tog dana dogodilo u privatnom životu terapeuta.
Obučen je da odvoji lična iskustva i ostane fokusiran na klijentove potrebe. Svoje lične teme terapeut rešava redovno na supervizijama i individualnim seansama kod svog terapeuta. Vi imate vaš prostor u kome ne morate da brinete o tome da li će ti sadržaji biti previše za njega, da li je raspoložen ili nije. O tome brine terapeut uz pomoć svog tima (terapeuta i supervizora). Psihoterapija je ekskluzivno vreme pune prisutnosti gde psihoterapeut prati procese klijenta na više nivoa u isto vreme (emocionalnom, telesnom, umnom). Ovakav intenzivni emocionalni rad može se kvalitetno obavljati samo nekoliko časova dnevno.
Vaš terapeut radi sa vama i kada vi niste tu. Kako je svaka osoba svet za sebe, potrebno je konstantno iščitavati literaturu, biti u toku sa najnovijim istraživanjima, teorijama i iskustvima kolega. Za to služe kontinuirane edukacije, seminari, supervizija, kongresi i slični skupovi koji teže da održe aktivnu edukaciju. Prisustvo svim tim skupovima, redovna razmena na superviziji, praćenje literature, dijagnostika, razmišljanje o daljim pravcima i praćenje vašeg procesa (pored 50 min ekskluzivnog prisustva) – takođe ulazi u cenu.
Prvi kontakt sa terapeutom
Tokom prvog kontakta sa terapeutom – bilo da je to telefonski kratak razgovor, ili prvi susret, vi ćete proceniti da li bi ta osoba bila pogodna za vašeg psihoterapeuta. Obratite pažnju već na početku da li verujete da možete da se prepustite i imate poverenja. Pratite svoj doživljaj. Jedna klijentkinja mi je skoro rekla da je bila jednom na terapiji i posle prve seanse se nije više vratila, jer se osetila kao “gejzir” – nije znala šta pre da ispriča, bila je preplavljena i onda se samo “raspala”, a seansa se već završila. Važno je da vaše iskustvo bude obuhvaćeno i da se osećate sigurno.
Često su klijenti tokom ovog prvog susreta nervozni, pa i preplavljeni, jer ne znaju šta treba da pričaju, sa čime da počnu, šta se od njih očekuje i šta i sami mogu očekivati. To je sasvim normalna reakcija za svaku novu situaciju, naročito kada sa nepoznatom osobom treba da delite neke intimne sadržaje iz vašeg života.
Još uvek se sećam svoje prve seanse sa terapeutom, i ne mogu reći da sam bila opuštena. Imala sam sto pitanja i neudoumica, sumnjala sam u to da će terapeut svašta misliti o meni, jer nisam znala šta je tipično ponašanje na terapiji, da li je ok da plačem, i da li će mi reći da sam “najluđi” klijent kog je imala. Sve su to normalne reakcije i dileme. Budite ono što jeste. Vaš terapeut sigurno zna kako da se nosi sa različitim situacijama, temperamentima i pričama. Pitajte sve što vas interesuje. Već na sledećoj seansi će biti opuštenije.
Terapija mora da traje – ali ne zauvek
Terapija mora da traje. Razlozi za to su jasni. Prvo, jedan od glavnih svojstava psihoterapije jeste odnos između terapeuta i klijenta. Ako nije uspostavljen dobar terapijski odnos, ni terapija neće biti dobra. A za to je svakako potrebno vreme, kako bi se izgradio odnos iz kog će proizaći poverenje nužno za otvaranje i razvoj.
Drugo, našem telu je potrebno vreme da stegnutost, zgrčenost mišića i oprez pretvore u relaksiranost i poverenje u (do skoro) nepoznatu osobu ispred nas, koja sada predstavlja našeg terapeuta. Tek tada sadržaji iz nesvesnog polako prelaze u svesno i možemo se otvoriti za teme koje su nam zaista važne. Koje nismo želeli odmah da podelimo, ili se jednostavno nismo odmah setili (nesvesno zadržavanje pre sticanja poverenja).
Isto tako, terapija se mora završiti u jednom trenutku. Klijent ima potencijal da se sam nosi sa životnim poteškoćama, a na terapiji izoštrava svoje sposobnosti i veštine za to. Ljudi se terapiji često okreću u trenucima neke tranzicije ili krize. Na taj način obezbeđuju podršku za sebe. Nakon što smo rešili problem zbog kog je klijent došao, ja u svom radu ostavljam prostor da se mogu vraćati u trenucima nove krize ili sledećeg razvojnog zadatka za koji bi želeli podršku. Mada, to je nešto drugačiji i kraći rad, jer je odnos već izgrađen, svesnost na visokom nivou, i uglavnom je cilj ovakvih susreta integrisanje novih iskustava ili usmeravanje u novim fazama razvoja.
Kod određenih tipova ličnosti, uz specifično životno iskustvo, može se razviti zavisnički odnos, i psihoterapeut je dužan da bude oprezan kako bi osvestio ovaj toksični element i iskoristio ovu tendenciju da osvesti klijentove nezavršene poslove iz prošlosti koji se manifestuju u terapijskom odnosu.
Seansa ne donosi uvek olakšanje
Iako je prva asocijacija na psihoterapiju pomoć ili podrška, nećete se nakon svake seanse osećati prijatno i relaksirano. Zašto je to tako?
Kao što rekoh terapija nije savetovanje. Povezivanje sa bolnim emocijama, teškim trenucima, ljudima koji su nas nekada razočarali ili povredili… deo su nas. A to je upravo onaj deo koji često potisnemo jer je neprijatan i ne volimo da ga se sećamo. “Idemo dalje”. Ipak kako kaže Umberto Eko: “Ostavljamo mnoge stvari iza sebe. Nezgodno je kad krenemo unatraške i sapletemo se”.
Upravo ugledavanje i prihvatanje svih tih nezgodnih sadržaja (u sigurnom okruženju terapijskog settinga) nasuprot potiskivanju, daje nam mogućnost da zaista slobodni idemo dalje kroz život. Ne možemo deo nas odbaciti, jer on će nam se vratiti kao boomerang – u obliku simptoma.
To je princip nužnosti koji nam je poznat još iz zakona fizike. Ako je na jednoj strani preveliki pritisak, negde će morati da pukne. Tako i kod zubara idemo, otklanjamo karijes, da bismo sutra imali lep osmeh. Dakle tih 50 min. “neprijatne” seanse, daje nam mogućnost za prijatniju budućnost.
Da li je psihoterapeut isto što i psihijatar?
Smatrala sam da je važno da napomenem zato što često čujem da ljudi mešaju psihoterapiju sa psihijatrijom. Iako imaju svoje sličnosti, nikako nisu isto. Psihijatar je lekar koji se specijalizovao za lečenje mentalnih bolesti. Uz to on je jedini koji vam može odrediti medikamente ukoliko je to potrebno.
Zato smo mi, terapeuti koji nemamo tu nadležnost (jer nismo lekari) uvek u kontaktu sa psihijatrom kada je to potrebno kako bi klijent imao sveobuhvatni tretman u cilju poboljšanja njegovog stanja (ako su potrebni antidepresivi u jednom periodu rada sa klijentom, ili medikamenti koji će smanjiti narastajuću anksioznost i panične napade…).
S druge strane, psihoterapeut, je pored svog osnovnog obrazovanja (psiholog, filozof, pedagog, socijalni radnik, lekar, defektolog) koje mu daje bazično obrazovanje potrebno za rad sa ljudima, završio i edukaciju iz psihoterapije koja traje četiri ili pet godina (zavisi od škole ili psihoterapijskog pravca).
On je posebno obučen da vam pomogne da uočite na koji način kočite ili blokirate sebe. Uz pomoć različitih metoda sa terapeutom istražujete smisao vašeg simptoma. Psihoterapeut je podrška da pronađete, ili redefinišete sopstvene sisteme podrške. Njegov zadatak je da prepozna snagu i potencijale klijenta kada ih on sam ne vidi od problema koji su ga u tom trenutku preplavili, i bude mu podrška dok ne pronađe pravac u kom želi dalje da nastavi.
Psihoterapeut teži da prati ono što se događa na emocionalnom, kognitivnom i telesnom nivou, i na taj način vam pomogne da dođete do autentičnih odgovora na trenutne probleme.
Da li meni treba terapija?
Ovo je pitanje na koje samo vi možete dati sebi odgovor. Ako smatrate da iz nekog razloga imate poteškoće u svakodnevnom funkcionisanju, da vam je kvalitet života ugrožen i da ne možete sami da se izborite sa nečim što vam se događa – onda bi vam psihoterapija verovatno bila od koristi.
