Kako na vas utiče promena godišnjih doba?
Da li imate svoja “omiljena” godišnja doba?
Da li vam neko doba godine posebno smeta?
Često me ljudi pitaju “da li je moguće da promene godišnjih doba utiču na moja raspoloženja – da li je moguće da to podstiče moju anksioznost?”
Naravno da DA. Evo zašto…
Razgovarala sam pre neki dan sa prijateljicom koja mi je rekla da je jesen rastužuje. Zapravo početak svakog godišnjeg doba. To nam ukazuje i na završavanje prethodnog perioda, i svega što je taj period nosio.
Stariji smo. Prošlo je još jedno leto iza nas koje se više neće vratiti. Možda će neko sledeće biti lepše, ali ovo se više neće ponoviti. Ili što bi Sartr rekao “možda će biti i lepših vremena, ali ovo je naše”.
Godišnja doba se smenjuju često paralelno sa fazama našeg života.
Svaki novi period nosi nova iskustva, nove situacije i odgovornosti. Čini se, uvek veće i teže od prethodnih. Opraštamo se od nekih neuspelih planova ili snova koje “realnost” ponovo razbija: “I ovde godine sam ponovo na istoj životnoj poziciji, mislio/la sam da ću uspeti nešto da promenim”. Kada vreme prolazi, a kod nas nema promena koje smo priželjkivali, pada nam raspoloženje pod mislima o prolaznosti koju podstiče još jedna smena godišnjih doba: “Opet je leto, a ja nisam smršala…”, “Ulazim u još jednu zimu, a u mom životu se ništa nije promenilo…”.
Prolaznost je tema koja se često krije iza naizgled jednostavnih i svakodnevnih situacija. Kada završavamo neki period života, menjamo posao na kome smo bili godinama, mesto življenja, raskidamo veze, prijateljske ili ljubavne koje su obeležile deo našeg života. Neko doba godine naš možda više podseća na odsustvo bliskog prijatelja, rođaka ili bivšeg partnera.
Promena godišnjeg doba može biti podsetnik na neke “prošle živote”, ljude ili trenutke koji nam nedostaju (“Evo već je jesen, a tebe još nema…” softly playing in the background :)).
Promenom godišnjih doba (posebno leto – jesen) postajemo svesni da prolazi još jedna godina u kojoj ostavljamo razna iskustva, lepe i manje lepe događaje, uspehe ili boli.
Kako se kraj godine bliži, sumiramo utiske, ono što smo uradili i što nismo tokom ove godine, redefinišemo neke želje koje smo imali, razmišljamo gde smo sada u odnosu na vrednosti, ciljeve, potrebe sa kojima smo ušli u ovu godinu.
Da li smo ispunili sve što smo ulazeći u ovu godinu zamislili? Da li smo zadovoljni? Ako nismo, zašto nismo? Šta smo dobili iz svih iskustava dobrih ili loših, i kako su nas ona promenila? Ko smo mi danas?
Kod ljudi kod kojih je izraženo neraspoloženje pri promeni godišnjih doba postoji neki specijalan čvor sa temama prolaznosti i promena uopšte. Koliko god da je bivanje u trenutku važno – svako to “bivanje” i sva iskustva u kojima smo prisutni nas menjaju i podstiču naše konstantno “postajanje” koje uslovljava naš rast.
Često pominjem Heraklita koji je govorio o večnom nastajanju i konstantnoj promeni, rekavši da “ne možemo dva puta u istu reku ući”, jer niti tu teče ista voda, niti smo mi isti kada zakoračimo opet posle nekog vremena. Promena donosi nestabilnost i strahove, pa tako mnogi ostaju u zoni komfora prkoseći stalnoj tendenciji promena.
Upravo promena godišnjih doba može da ugrozi naš uspostavljeni komfor i podseti nas da ništa ne traje večno. Jesen je često sinonim za obaveze, kraj odmora i uživanja – sa najavom novih izazova i borbi – tj “povratka u realnost”. To nas sve podstiče na razmišljanje o tome koliko uopšte želimo posao koji radimo i koliko smo zadovoljni životom koji živimo.
Kako se zahuktavaju ove misli, stižu već i pripreme za doček naredne godine. Tako se i ta sumiranja onoga što je iza nas, dodatno mobilišu, i dobijaju oblike novih ciljeva i želja – poznatijih kao NOVOGODIŠNJE ODLUKE.
I tako ulazimo u još jedan ciklus gde prolazimo sva pitanja ponovo:
- Da li ćemo ovoga puta uraditi nešto drugačije?
- Da li ste nešto naučili ove godine? O sebi? O drugima?
- Doneli zaključke koji će Vam pomoći da narednog puta mudrije prihvatite neke situacije i pronađete zdravije načine funkcionisanja za sebe?
- Da li će svesnost o prolaznosti doprineti mudrijim izborima i kvalitetu našeg života?
Heraklit smatra da konstantna promena uslovljava održavanje Jedinstva. Nova iskustva koja nas menjaju i iz kojih učimo, postaju gorivo koje nam omogućava da nastavimo svoj Put. Upravo ta svesnost treba da nas podstakne da naš život živimo bogatije, skupljajući svakodnevno lepe trenutke, a ne statusna i materijalna postignuća. Razmišljanja o tome šta treba drugačije da radimo ove godine, i kako smo se mi promenili jesu neophodna i dragocena za naš lični razvoj. Pomažu nam da osnaženiji prethodnim iskustvima i saznanjima živimo srećniji život, a ne onaj posle kog ćemo biti prazni.
Obratite pažnju na koja godišnja doba ste posebno osetljivi?
Koja osećanja vam donose? Da li vas uznemirava što nešto prolazi?
Ili više ono što dolazi?
