Koga zmija ujede i guštera se plaši.
Opasnost uvek vreba, a strah ima važnu zaštitnu funkciju.
Samo je pitanje da li nekada intenzitet naše reakcije prevazilazi realni kontekst?
Da li smo svesni kako nosimo svoja stara iskustva, i njima bojimo sadašnjost?
Razlika između uplašenog deteta koje reaguje iz neizdrža, i odrasle osobe koja je radila na svojoj svesnosti je upravo u tome da ima kapacitet da se zaštiti, ali i da dopusti sebi rizik, znajući da nije sve isti intenzitet opasnosti.