Kriza ne znači slabost ni neuspeh, nego je često znak rasta i promena – rađanja novog sebe, novih delova nas.
Upravo novine i sumnje u prethodne izbore mogu da znače posledicu rada na sebi i otkrivanja autentičnih potreba i želja.
Ti prostori krize su puni sumnje, strahova i bez jasne strukture te zbog toga nam nisu ugodni.
Zabrinjavajuće bi bilo da nikada ne dovedemo u pitanje naše odluke, izbore i navike. Važno je da taj deo iskustva delimo s onima koji mogu da nas podrže u promenama, a ne sa onima koji misle da je uspeh linearan.