Kada održavamo kontinuitet (u bilo čemu) – mi gradimo stabilne temelje jer ulažemo redovno svoju energiju u pravcu svog cilja.
Ako svakoga dana čitamo 1h – nakon 100 dana dana ćemo imati 100h čitanja.
Dok čekamo da imamo više vremena za vežbanje zaboravljamo da će 30 minuta fizičkih aktivnosti na svakodnevnom nivou nakon 100 dana napraviti temelj zdrave navike (od 50 sati vežbanja iza nas).
Uvek je bolje “po malo” ali da traje – nego mnogo ali periodično bez kontinuiteta.
Na dugoročnom planu, održavanjem kontinuiteta možemo zaista napraviti čuda. Osnovni element ovog plana jeste – prizemljiti se, i smanjiti ambicije. Vreme radi za nas. Na nama je samo da nadjemo pravac i meru koja bi omogućila disciplinu.
Šta je važno kako bismo održali kontinuitet?
Ništa što je teško ne može trajati dugo. Možemo mi u jednom trenutku doneti odluku iz inata, besa, kada nam “prekipi” i kada želimo promenu. Ali onda se “ohladi glava”, i naša volja popusti. Posebno ako je taj zadatak težak – trebaće nam stalno jaka volja da bismo istrajali u odredjenoj nameri (aktivnosti, stvaranju navike, ili odvikavanju…).
Ipak, nekad smo bolesni, umorni, ili suviše zauzeti – zato je važno da ta aktivnost ipak bude manje ambiciozna kako nam ne bi stvarala (preveliki) teret u teškim danima.
Autor Guise navodi da “što su lakše navike – veći su rezultati”. Ja dodajem, da što su naše aktivnosti (koje želimo da postanu navike) prilagodjenije našoj svakodnevnici, duže će opstati. Jer doći će dani kada smo umorni, bezvoljni i kada nam fali energija i vera da možemo istrajati i da sve to ima smisla.
Ako je “zadatak” pretežak, lako će neka svakodnevna oluja i trenutak “slabosti” posustati – i izgubićemo dan. Jednu ciglu našeg temelja.
I to nije preveliki problem.
Taj jedan (izgubljeni) dan nije smak sveta. Ali je velika opasnost, da u trenutku kada nismo još izgradili našu naviku – dodatno oslabimo svoj duh i svoju volju.
Zato, neka vaše svakodnevne aktivnosti koje treba da prerastu u naviku – budu (za početak) što lakše da bi bile održive!
Ako uspemo da svakoga dana obavimo ono što smo zacrtali, mi se krećemo kroz vreme i sprovodeći niti kroz sve te dane – kojima pletemo jednu celinu (koja bi se u suprotnom raspala (“rašila”) ako bi smo samo jednu nit presekli.
Održavanje kontinuiteta jeste izgradnja našeg identiteta i jačanje volje koja dolazi iz iskustva svakodnevnog sprovodjenja jedne aktivnosti. Jačamo veru u sebe (samopouzdanje) koje dolazi iz slike koju imamo o sebi. Ta slika satkana je od vremena tokom kog smo održavali kontinuitet.
Da bi bio održiv, kontinuitet dakle, zahteva umerenost i umirivanje Ega kome nikada ništa nije dovoljno. Moramo u prvoj fazi smanjiti svoja očekivanja i gledati samo u sledeći korak, i sledeći dan.
Mali koraci koje činimo svakog dana imaju veći uticaj nego da uradimo mnogo za jedan dan. Moramo davati podstrek našem biću i našoj volji – i to samo tako što ćemo postavljati realne (čak izuzetno jednostavne) zadatke koje ćemo sa lakoćom obavljati.
Naravno, u početku neće biti nekih velikih (vidljivih) rezultata ali ne brinite zbog toga. Fokusirajte se na kontinuitet i strategiju – koja donosi plodove.
Kontinuitet često neće doneti brze rezultate – jer kao što smo rekli, da bi neka aktivnost opstala kroz vreme, ona ne sme biti preambiciozna i suviše intenzivna.
Za to vreme mi postižemo najbitniji rezultat – a to je temelj za sve ostale vidljive promene i manifestacije u svakodnevnom životu i radu.
Taj temelj je izgrađen identitet, izgrađena nova slika o sebi koja podržava nove akcije i napore.
Kontinuitet podrazumeva:
Male korake + kontinuitet = zdrav temelj
- Podrazumeva da neka aktivnost postaje naš stil života, naša navika;
- I samim tim deo našeg identiteta;
- Naš identitet predstavlja sliku koju imamo o sebi samima
- A što je ta slika bolja – poverenje u to da “možemo”, naše samopouzdanje i volja će biti snažnije.
- Na taj način povećavamo i kapacitet da podnesemo i teže korake, jači intenzitet, i stvaramo zdrave plodove – iz zdravog temelja!
Prioritet je održati kontinuitet koji će nam izgraditi novu sliku o nama samima – a ona će pojačati našu volju za svaki sledeći pokret.
Kada imamo temelj na osnovu kog ćemo se osećati kao vredna, disciplinovana osoba, imaćemo volju da idemo dalje. Nećemo se u startu osećati kao gubitnici osuđeni na neuspeh. Naša volja biće podržana novom slikom o sebi: postajem osoba koja može da ispoštuje svoje zacrtane rituale i navike. Osetićemo ponos, svoju vrednost i samopouzdanje.
P.s. ovaj tekst je posvećen našem mini eksperimentu “100 dana kontinuiteta”!
Nadam se da vam ide dobro – a ako ne,
nikad nije kasno da redefinišete svoj plan u cilju održivosti! Ne zaboravite: bolje da radite bilo šta u željenom smeru – nego ništa jer ne možete da ispratite prvobitni plan!
